Немања.de, веб презентација Удружења Срба из Билефелда

Недавно је, на Светосавској школској приредби у Висбадену, главном граду немачке покрајине Хесен ("Вести" су о томе опширно известиле), на неки начин и званично промовисана иницијатива да се удруженим снагама родитеља ђака и Генералног конзулата Србије у Франкфурту поднесе захтев Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије за још једног наставника Допунске школе на српском језику у овој покрајини.

Тренутно "битку" за ћирилицу међу овдашњом децом у дијаспори, а по прогаму и у ингеренцији Србије, води само наставник Владимир Живанов, а идеја је да му се од наредне школске године (2018/2019) придружи још један колега. Поред Живанова, у немачком систему школства "опстале" су још само две наше наставнице у такозваној интегрисаној настави, што у преводу значи да су на платном списку покрајинског Министарства за просвету.

Срба најавио повлачење

Допунска школа, коју симболичним прилозима финансирају сами родитељи, егзистира и у Дармштату, тачније у тамошњем клубу Сербиа (бивши Јадран). Према речима Србе Јоцића, наставника у пензији, тренутно ту има две групе ђака, укупно 23 полазника.

- Баш смо протеклог викенда имали састанак у клубу, јер су нека деца одустала од похађања школе, па смо са родитељима разговарали и наставку сарадње - каже за "Вести" Срба Јоцић. - Договорили смо се да ће се часови, ипак, насатавити, али морам да кажем да ћу се по завршетка ове године и дефинитивно повући из овог посла - додаје наставник Јоцић.

- Тренутно се допунска настава у Хесену, по школском програму из Србије, одвија у пет градова, а желели бисмо да понуду проширимо и самим тим у процес наставе укључимо више деце. Али, за то нам је потребна подршка родитеља који схватају важност да њихова деца изучавају матерњи језик - каже за "Вести" Бранко Радовановић, генерални конзул Србије у Франкфурту, који је - пошто је "штафетну палицу" челника овог дипломатског представништва прошле године преузео од Александре Ђорђевић - поменуту иницијативу сврстао међу приоритете свог рада у метрополи на Мајни.

- Сада имамо нешто више од 150 полазника, а да бисмо, поред Владимира Живанова, добили још једног наставника треба нам двоструко више пријава! Времена нема превише: конкурс за избор нових наставника у дијаспори биће у Србији расписан у априлу за наредну школску годину, што значи да се треба деловати брзо и ефикасно - истиче конзул Радовановић и позива родитеље да посете интернет страницу генералног конзулата Србије у Франкфурту (www.frankfurt.mfa.gov.rs), попуне формулар (у ПДФ формату) који ће тамо пронаћи под банером "Допунска настава" и пошаљу га на адресу Конзулата: поштом, факсом или мејлом, свеједно је.

- Радовало би ме заиста да добијем колегу, настава се сада усталила у пет градова, али би у Франкфурту сигурно могло да се прошири на још неке школе, а ћирилица се даље не учи, рецимо, у Мајну, Риселсхајму, Раунхајму и многим другим местима којима гравитира велики број наших земљака са децом школског узраста. Нажалост, ја сам не могу све да постигнем - вајка се за "Вести" наставник Живанов.

Да је Допунска школа постала "горући" проблем потврђује и његова колегиница Катица Станимиров, која је за питање просвете задужена и у Централном савету Срба покрајине Хесен, чији је дугогодишњи члан. Она је једна од ретких наших наставница која је успела да све до данас опстане у немачком систему школства, а предаје нашој деци у Бад Хомбургу и Келкхајму, у близини Франкфурта.

- Наравно да свим срцем подржавам иницијативу за још једног наставника из Србије, али у Централном савету Срба Хесена у исто се време залажемо и да се српски језик врати на позиције у немачким школама какве је имао скоро до почетка овог века - истиче за "Вести" наставница Станимиров и подсећа да је у току потписивање петиције на нивоу покрајине, која тражи да се матерњи језик деце миграната (поред српског помињу се још турски, италијански, грчки и арапски језик), поново изучава као други или трећи страни језик, а оцена убраја у укупни просек и успех ученика, о чему су недавно и "Вести" опширно писале.

Лакше до посла

Деца која похађају српски језик у интегрисаној настави, у својим сведочанствима не добијају оцену из тог предмета већ само напомену да су присуствовали часовима, и то многе демотивише. А не би требало, како каже Катица Станимиров...

- Недавно је једна позната банка у Франкфурту расписала конкурс за пријем нових службеника, а због контаката са пословним партнерима тражили су оне које познају и неки од словенских језика. Мада је међу пријављенима било Немаца који су студирали славистику на овдашњим факултетима, посао су добили они који су у својој пријави приложили сведочанство да су похађали часове матерњег језика - испричала нам је госпођа Станимиров.

На крају разговора за "Вести" Катица Станимиров истиче:

- Морам да признам да је данас та интегрисана настава у ретким школама где је има - а поред мене у Франкфурту још предаје само једна моја колегиница - спала на ниске гране и води се на нивоу радионица. Не ради се озбиљно и систематски, па чак ни родитељи, а камоли деца, не увиђају важност неговања и учења матерњег језика. Евентуа  лни повратак српског језика у немачки школски систем био би снажан замајац у том правцу, али то умногоме зависи од политике на покрајинском нивоу: међу социјалистима (странка СПД) имамо много оних који за то имају слуха, али на власти је већ годинама конзервативна ДУ која је, својевремено, у оквиру мера стезања каиша, уосталом, и угушила изучавање матерњих језика у немачким школама.

З. Вицеларевић - Вести

http://www.vesti-online.com/NASI-LJUDI/Nemacka/687081/Vazno-je-da-deca-uce-i-na-srpskom