Свети Симеон Мироточиви - Свети родоначелник Срба ПДФ Штампа Ел. пошта
понедељак, 26 фебруар 2018 00:13
Св. Симеон Мироточиви – Oлгица Стефановић, Људи говоре
Св. Симеон Мироточиви,
Oлгица Стефановић, Људи говоре

У
историји српског народа, као опште место, узима се поставка (теорија) по којој сви политички напори и успеси Стефана Немање на обједињавању српских племена (жупа) добијају свој печат тек духовним уједињењем Срба од стране његовог сина Св. Саве. Оваква полазна основа - да је Немањиној телесној (политичко-државотворној) Србији тек „равноапостолни“ Сава дао душу (Српску цркву), тј. духовно утемељење и идентитет, само би делимично могла бити прихватљива. Улога српског владара великог жупана Стефана Немање, касније Светог Симеона Мироточивог, у задобијању хришћанског идентитета српског народа и његовог црквено-државног осамостаљења, много је већа од пуких војно-политичких и државно-дипломатских његових успеха.

 

Истина, Немањиним војним и државно-дипломатским напорима на обједињавању свих српских жупа у једну уједињену српску државу, духовно расцепкано стање Срба није се суштински много променило. Са овим политичким уједињењем српска племена су добила само централизовану управу, док је њихова духовна расцепканост остала на делу. Овоме је доприносила и усложњена ситуација на плану црквене организације Срба. Наиме, линија поделе Источне и Западне цркве на правцу Београд-Скадар (11-13. век), ишла је тачно српским територијама или по кичми српског народа. Тако, са присаједињењем Рашкој других српских области - Зете, Травуније и Захумља, унутар државе Стефана Немање (1166-1196) нашле су се и приморске области које су припадале управи Западне цркве, тј. римскога папе преко архиепископија Бара, Сплита и Дубровника. Унутрашњост Рашке, пак, била је под духовном управом Охридске архиепископије преко епископа у Расу, Београду, Браничеву, Нишу, Призрену и Липљану. Управо ова духовна необједињеност, непостојање унутрашње кохезионе силе као константе српске државотворности пре Немање, па и за његово време, јесте најбољи показатељ његовог деловања и на духовном плану.

 

МИРЕЊЕ БРАЋЕ

Н
алазећи се на граници додира два света различитих црквених, и уопште културолошких предања, духовна подељеност Срба показаће све своје слабости убрзо по Немањином одступању са власти. Најстарији Немањин син Вукан, владар Зете, уз помоћ римског папе и Угарске, прогнаће (око 1202. г) свога брата Стефана из Рашке. Период од 1202 до 1204/5. године обележен је братским (грађанским) ратом у Србији, све док на крају Стефан уз помоћ Бугарске није потиснуо Вукана из Рашке у Зету. Да би повратио мир у Србију, али и потврдио легитимитет своје власти, Стефан позива брата Саву да пренесе у Србију свете и мироточиве мошти њиховог оца Симеона (Немање).

После латинске окупације Свете Горе Атонске и свих немира који су тамо наступили, архимандрит Сава креће са моштима Св. Симеона за Србију. У сусрет њему и оцу изашла су оба брата на границу са Византијом (1207. г). Поклоњење пред светим и мироточивим телом свога оца, бившег српског владара, а сада канонизованог светогорског светитеља, сигурно је био јединствен, дирљив и непоновљив тренутак у животу - и Стефана и Вукана, али и целе средњовековне Србије. Уосталом, да ли би и данас у животу сваког човека било достојанственијег и обавезујућег чина од тренутка да се поклони пред светим ликом и светомироточивим телом свога биолошког претка? Несумњиво да је пренос Св. Симеона, и сви потоњи догађаји везани за њега у Србији, одлучујуће допринео не само измирењу браће, већ и заживљавању једног новог духовног покрета, најпре у оквирима Студеничке лавре, а потом и шире.


СВЕТИ СИМЕОНЕ, МОЛИ ЗА НАС

Ти који си браћу своју учио покорности а синове своје слози.

И спознао колико је тешко и крв рођену обуздати, и вољу за осветом изгонити, и страст за владањем оплеменити.

Ти који знаш страшну чежњу човекову за безакоњем и тајну склупчаног зла у срцу његовом,

Погледај на нас, децу своју, сатерану у време најгоре: црни вихори бесне у нама и око нас. Воде су отроване, и тло земаљско, и ваздух који дишемо,

Али и душе су нам отроване, Свети, безверјем и безнађем, и срца, одсуством љубави и самилости, отровним језиком отровне лажи бљујемо,

Па све што засадимо вене. Сахну нам вртови и кладенци, шуме и потоци, усклици и смех.

Помози нам, Мироточиви, у страшном часу овом као што си увек, са Сином својим, Савом, долазио нам у поноћ, кроз осам векова.

Молимо ти се Свети Родоначелниче, да и данас као некада, измириш браћу Србе, да се измире вође Рашке и Зете, да тобом засија светлост божанског мира и љубави.

Упути нас како да ходимо, и куда, па да Светлост Господњу, у себи ипак угледамо, макар у највећој даљини, иза таме ове.

Свети Симеоне, помози, молимо Ти се. Мироточиви, спаси нас.       

Молитва хиландарског монаха

 



 

Преведи

Вести из „Немање“

Заборављени српски ратник у Улму
Српско војничко гробље у Улму у протеклој години, ...
Мир Божји – Христос се роди!
Данас се небо и земља сјединише у рођеноме Христу;...

Фото вести

Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј посетио је 05.12.2013. год. црквену општину Св. Василија Острошког Чудотворца у Билефелду. Патријарха је дочекао верни народ на челу са протојерејом Богданом Смиљићем и управним одбором црквене општине.
Њ.С Патријарх српски господин Иринеј у посети Епархији средњоевропској, фебруар 2013. г. Њ.С Патријарх српски господин Иринеј у посети Епархији средњоевропској, фебруар 2013. г.
Парохијска слава Светог Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2012, Свету Литургију служи Њ.П. Епископ средњоевропски Константин уз саслуживање више свештеника Парохијска слава Светог Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2012, домаћин парохијске славе др Будимир Илић, председник црквене општине, певачко друштво „Преображење“ из Београда и солистички уметници из Шабца, чланови културно-уметничког друштва Абрашевић
20 година од оснивања Удружења Немања 20 година од оснивања Удружења Немања

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2018. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval