Манастир Кувеждин никао из пепела ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Смиљка Костић / Вечерње новости   
четвртак, 15 март 2018 19:50

Манастир Кувеждин данас плени својом лепотом  Фото С. Костић, Вечерње новости

После десет година завршена обнова једне од фрушкогорских светиња, са црквом посвећеном Светом Сави. Усташе га запалиле 1942. и протерале 60 монахиња, до 2008. овде су биле рушевине

 

МАНАСТИР Кувеждин, на југозападним падинама Фрушке горе код села Дивош, после 10 година откад је био у рушевинама, подигао се из пепела и данас плени својом лепотом. Обнову манастирске цркве која је посвећена Светом Сави помогло је Министарство културе, а уређење конака финансирала је Епархија сремска. Низом свечаности биће обележено 900 година од независности Српске православне цркве, коју је добила 1219. године. Припреме за овај велики догађај у манастиру Кувеждин већ увелико трају.

- Од 1942, када су манастир Кувеждин усташе запалиле и из њега протерале 60 монахиња, па све до 2008. године, овде су биле рушевине. Црква је реконструисана, обновљена, стављена је нова фасада, урађене су зидне иконе и унутрашња декорација на иконостасу, која је сва у позлати. Северна страна остала је у рушевинама, и ми смо дали предлог да се и тај део уради, као и источно крило. Тако би се манастир оградио, односно затворио зидовима, па у манастирско двориште не би улазиле лисице из шуме, што се често дешава - каже Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.

ДАНАШЊА црква, подигнута из пепела, налази се на темељима спаљене цркве, и истоветна је оној која је изграђена 1816. А урађена је помоћу старих фотографија које су остале сачуване.

- У пролеће 1944. године усташе су минирале цркву и конаке, заједно са економским зградама. Под рушевинама цркве остао је иконостас, рад академског сликара Павла Симића. Једна од монахиња овог манастира, Јелена, вратила се у манастир и почела да спасава око 20 икона, које је сакрила у манастирској капели, али је, нажалост, то платила својим животом. Усташе су је затекле како тражи иконе испод изгорелих делова цркве, стрељале и на њу набацале иконе. У Кувеждину су страдали архива, већи део библиотеке, део ризнице с црквеним сасудима, односно свете књиге и предмети - каже Шулаја.

КАДА је Српска православна црква пре 900 година добила своју независност, њен први поглавар био је Сава Немањић. Према записима, фрушкогорски манастир Кувеждин подигао је последњи српски деспот Стефан Штиљановић 1520. године, а први пут се спомиње у турским документима 1566. године, као Манастир Свети Сава. Историјски трагови говоре да је у овом манастиру настала светосавска химна, коју је написао непознати кувеждински калуђер.

КОНАКЕ ОБНОВИЛА ЦРКВА

Обнова манастира Кувеждин почела је 1997. године, када је Епархија сремска сопственим средствима започела обнову три крила манастирских конака који су подигнути крајем 18. и почетком 19. века. Радило се фазно, јер није било довољно новца. Конаци и економске зграде су одавно завршени, па су се тада створили услови за живот манастирског братства.

 

Извор: Вечерње новости

 

 

 




 

Помоћ за Републику Српску

Помоћ за Републику Српску

Преведи

Вести из „Немање“

Помени у Епархији средњоевропској
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБАСРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕ...
Будућност је остатак прошлости и биће је докле прошлост траје!
КАКО СЕ СЈЕЋАТИ ЈАСЕНОВЦА 65 ГОДИНА КАСНИЈЕИ ЗАШТО...
Нови термини у билефелдској парохији
13.03.2011: Прва недеља Великог и Часног поста пос...

Фото вести

Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј посетио је 05.12.2013. год. црквену општину Св. Василија Острошког Чудотворца у Билефелду. Патријарха је дочекао верни народ на челу са протојерејом Богданом Смиљићем и управним одбором црквене општине.
Њ.С Патријарх српски господин Иринеј у посети Епархији средњоевропској, фебруар 2013. г. Њ.С Патријарх српски господин Иринеј у посети Епархији средњоевропској, фебруар 2013. г.
Парохијска слава Светог Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2012, Свету Литургију служи Њ.П. Епископ средњоевропски Константин уз саслуживање више свештеника Парохијска слава Светог Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2012, домаћин парохијске славе др Будимир Илић, председник црквене општине, певачко друштво „Преображење“ из Београда и солистички уметници из Шабца, чланови културно-уметничког друштва Абрашевић
20 година од оснивања Удружења Немања 20 година од оснивања Удружења Немања

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Министарство за дијаспору

Информативни приручник за дијаспору, Министарства за дисјапору владе СрбијеСа сајта Министарства за дијаспору можте преузети електронску верзију „Информативног приручника за дијаспору". Приручник садржи информације о правима и обавезама, поступцима пред државним органима, о привредном, културном и политичком животу матице, као и преглед корисних електронских линкова...

pdf24x24 Електронска верзија „Информативног приручника за дијаспору"

bojaseparator

Усвојен Закон о дијаспори

Срђан Срећковић, министар:
„Усвајањем првог Закона о дијаспори и Србима у региону отворена је нова ера односа државе Србије и нашег расејања. Влада Србије и државни врх показали су да су спремни да створе институционалне механизме за изградњу нове, одговорне и дугорочне политике и зато је овај закон темељ стварања партнерских односа, који ће на економском, политичком и културном плану донети користи свима - и држави Србији и сваком нашем човеку ма где живео. Више

pdf24x24 Преузмите Закон о дијспори и Србима у региону

pdf24x24 Преузмите Нацрт закона о дијаспори

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2018. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval