Изложба о Јасеновцу у Уједињеним нацијама Штампа
Написао Слободан Кљакић, Политика / Танјуг   
понедељак, 29 јануар 2018 05:03

Јединствену поставку, која је израз успешне српско-јеврејске сарадње, вечерас ће у седишту светске организације у Њујорку отворити министар спољних послова Ивица Дачић

Thumbnail image

Много делова једне сложене слагалице морало је да се готово беспрекорно уклопи у целину да би данас у Палати Уједињених нација у Њујорку, у 18 часова по њујоршком, а у 24 сата по средњоевропском времену, била отворена изложба „Логор смрт Јасеновац – право на незаборав”, организованој поводом Међународног дана Холокауста, који се обележава 27. јануара, на основу резолуције Генералне скупштине УН донете 2005. године.

Несумњиво јединствену поставку о Јасеновцу, на којој ће бити изложени изворни документи, фотографије, видео-записи и тродимензионални предмети, као сведочанства о једном од најсуровијих нацистичких логора истребљења у Европи током Другог светског рата, отвориће Ивица Дачић, министар иностраних послова и први потпредседник Владе Србије.

Директор изложбе је проф. др Гидеон Грајф, водећи историчар Института за истраживање и документацију Холокауста „Шем олам” из Израела, експерт за Аушвиц, с којим смо у „Политици” објавили опсежан разговор о Јасеновцу крајем октобра 2017. године.

Кимберли Ман, шеф Секције за едукацију о Холокаусту Уједињених нација, у пратећем материјалу припремљеном за поставку „Логор смрти Јасеновац – право на незаборав” истиче да је „основни циљ изложбе развијање и неговање културе сећања на српске, јеврејске, ромске и антифашистичке жртве Холокауста и геноцида у Јасеновцу, једном од најбруталнијих и најозлоглашенијих од укупно осам логора за истребљење у Другом светском рату”. Уз бок овом главном циљу, по речима Манове, изложба у Уједињеним нацијама треба да пружи „својеврстан допринос култури мира и да спречи оживљавање неонацистичких идеологија попут усташке идеологије, усташког покрета и режима НДХ који је и довео до стварања логора за истребљење Јасеновац”.

Директор изложбe, професор Гидеон Грајф развио је ову поставку у сарадњи са члановима Међународне експертске групе ГХ7 – Стоп ревизионизму, чији су чланови већ неколико година ангажовани на пројекту који превазилази оквире саме изложбе. Кроз ту, али и кроз друге форме, на основу досадашњих и нових истраживања, изворне документације, непосредних сведочења и научних дебата, истина о Јасеновцу требало би да нађе пут до глобалне јавности.

Језгро ГХ7 чине рабин др Абрахам Јицак Кригер, оснивач и директор Института за Холокауст „Шем Олам”, професор Бери Литучи, оснивач и директор Института за Јасеновац из Њујорка, Емир Кустурица, оснивач и директор Андрић института из Вишеграда и амбасадор Уницефа, професор др Дарио Видојковић, историчар са Универзитета Регензбург из Немачке, Кнут Фловик Торесен, историчар Националног архива Норвешке из Осла, историчар Мирко Галас с Универзитета Удине у Италији, магистар Антун Милетић, ранији дугогодишњи директор Војноисторијског архива ЈНА и професор др Владан Ђокић, декан Архитектонског факултета из Београда.

Координатор српско-јеврејског академског пројекта „Јасеновац” је амбасадор др Љиљана Никшић, а сарадња је базирана на Меморандуму о разумевању који су Министарство просвете Републике Србије и Институт за Холокауст „Шем Олам” потписали 28. марта 2017. с циљем да се заједнички организују изложбе, научне конференције и програми едукације о Јасеновцу.

Да је реч о монументалној изложби, први пут постављеној у Уједињеним нацијама, сведочи чињеница да је из Београда у Њујорк превезено авионом седам тона опреме и експоната, како би овај српско-јеврејски пројекат поводом обележавања Међународног дана Холокауста био представљен на најбољи начин.

Специјални гости на отварању поставке биће преживели деца логораши  Јасеновца, Јастребарског из Србије –  Јелена Бухач Радојчић, Смиља Тишма, Гојко Рончевић Мраовић, а из Њујорка Ева Костабел Дојч и Давид Алкалај, који су преживели усташке логоре Раб, Паг и Јасеновац.

Почасни гост биће госпођа Роузи Стивенсон Гуднајт, потпредседница „Викимедије” и потомак чувеног Давида Албале, српског и југословенског дипломате који се изборио да Влада Србије у егзилу, као прва, 1917. године призна Балфурову декларацију.

 

Отворена изложба „Јасеновац-право на незаборав” у Њујорку

 

Thumbnail image

Страхоте у Јасеновцу не смеју заборавити јер је он један од најзначајнијих симбола страдања Срба, Јевреја, Рома, антифашиста Хрвата и других нација, симбол масовног и беспримерно суровог убијања, рекао Ивица Дачић

ЊУЈОРК - Министар спољних послова Ивица Дачић отворио је у Уједињеним нацијама изложбу „Јасеновац-право на незаборав”, поручујући да страхоте у Јасеновцу не смеју заборавити и да он мора остати један од најзначајнијих симбола страдања Срба, Јевреја, Рома, антифашиста Хрвата и других нација, симбол масовног и беспримерно суровог убијања.

„Значајан прилог очувању сећања на тај симбол је и ова изложба коју имам част да отворим. Жртве које су пале за идеале неког бољег и слободнијег света не смеју бити узалудне”, рекао је Дачић синоћ на отварању, наводећи да ако не негујемо културу сећања и нисмо на опрезу, ризикујемо да нам се понови трагична судбина из прошлости.

Он је истакао да циљ изложбе зато није само да упозна међународну јавност са једним мало познатим поглављем Другог светског рата, већ и да упозори на опасности од оживљавања идеологије и политичке праксе које су довеле до таквих страхота.

„Део таквих настојања су и ненаучне реинтерпретације догађаја и процеса из периода Другог светског рата које постају део јавног говора и оправдавају злочине. Наша дужност је да се против тога боримо, јер заборав злочина је нови злочин и позив да се он понови”, истакао је Дачић отварајући изложбу.

Изложба је отворена у оквиру обележавања Међународног дана сећања на Холокауст, 27. јануар, који су прогласиле Уједињене нације у знак сећања на дан ослобођења Аушвица.

Дачић је додао да је Јасеновац био највећи логор у Европи којим нису управљали нацисти, већ су њим управљале хрватске усташе, како је рекао, можда најнеобичнији десничарски екстремисти Европе.

„Осим Јевреја и Рома, хтели су да истребе и све Србе у својој држави, као и Хрвате и муслимане антифашисте. Србима је био забрањен живот у неким деловима хрватских градова, као и Јеврејима”, подсетио је он.

Навео је и да је идеолог њиховог покрета, Миле Будак, изјављивао како трећину Срба треба побити, трећину иселити и трећину преобратити у католичку веру.

Он је додао да када је реч о логору Јасеновац, њега морамо схватити не само као место ужаса, масовне смрти и неизмерне патње, него и као оличење система који је створен после агресије на Југославију априла 1941. и стварања Велике Хрватске, односно Независне Државе Хрватске.

По свом уређењу усташка НДХ је била истоветна нацистичком немачком моделу, указао је Дачић додајући да се то пре свега огледа у чињеници да је она као свој национални задатак првог реда поставила уништење читавих националних, верских и „расних” група.

„Та сличност се огледа и у стварању мреже концентрационих логора и логора смрти, какве је организовала још само нацистичка Немачка. За разлику од немачког убилачког механизма, механизам хрватске усташке државе био је усмерен према сопственим грађанима, односно према Србима, Јеврејима и, нешто касније, Ромима, рекао је он.

Дачић је навео да је чињеница да је једна новостворена држава „новог европског поретка” до краја свог постојања настојала да на разне начине, углавном физички, уништи готово трећину становништва сопствене државе заиста феномен без преседана, чак и у тако крвавом рату какав је био Други светски рат.

„Оличење такве политике и таквог система је управо логор Јасеновац којем је посвећена ова изложба., истакао је он.

Дачић је подсетио да су истраживачи утврдили да широм НДХ постојало преко 320 мањих и већих јама и понора у које су бацани живи или масакрирани Срби свих узраста и оба пола.

Он је додао да је убрзо овакав начин убијања допуњен много ефикаснијим: логорима, као и да је створен низ привремених логора из којих су Срби и Јевреји упућивани у први логор смрти усташке државе, у Госпић и да је у том логору отпочело и „коначно решење јеврејског питања”, односно холокауст у НДХ.

Он је објаснио да је Јасеновац био једини логор у „новом европском поретку” који није био у систему нацистичких логора и да је служио искључиво за остваривања хрватске усташке политике уништења „непожељних” национално-верских и „расних” група, казао је Дачић.

Јасеновац је по броју жртава био један од највећих концентрационих логора у Европи, а ни до дан данас није утврђен коначан број жртава, рекао је Дачић истичући д аје и по најнижој хрватској процени, Јасеновац у самом врху логора смрти у Другом светском рату.

 


 

Од њега је веће само неколико логора у Пољској, а двоструко су мањи злогласни логори Бухенвалд и Дахау.

„Чак и ако не говоримо о броју жртава, Јасеновац је можда и први у Европи по бестијалности убијања”, указао је министар.

Навео је да су и сами нацисти били згрожени усташким методама, подсећајући да о усташким злочинима говори и поема „Јама” хрватског песника Ивана Горана Ковачића.

„Они су укључивали клање, вађење очију, убијање маљем, спаљивање живих људи... За један православни Божић, усташе су организовале такмичење у клању ножем. О том догађају знамо јер је један од извршилаца касније тражио психолошку помоћ лекара”, навео је Дачић.

Он је додао да је на изложби изложен и „србосјек”, специјално оружје дизајнирано за брже убијање Срба којим су усташе клале људе по логорима НДХ.

„У Јасеновцу је усташку награду добио Петар Брзица зато што је у току само једне ноћи (између 29. и 30. августа 1942) заклао 1360 Срба. Треба знати да је међу жртвама усташа и 91 члан фамилије Николе Тесле. Такође, трагичан је и податак да је само у Јасеновцу од усташа страдало 19.432 деце”, навео је Дачић.

Он је указао да никада нису извршена свеобухватна истраживања, која би дала уверљив одговор на питање броја и идентитета жртава логора Јасеновац.

„У сваком случају, концентрациони логор и логор смрти Јасеновац био је највећи логор на простору некадашње Југославије и југоисточне Европе. По броју жртава, који се свакако мери стотинама хиљада, Јасеновац је једнак великим нацистичким концентрационим логорима. Међутим, по систематском бестијалном убијању он је свакако без премца међу другим концентрационим логорима и логорима смрти у „новом европском поретку”.

Дачић је рекао и да питање меморијализације логора Јасеновац није решено на примерен начин, а један од основних разлога за то је чињеница да су власти Хрватске систематски уништиле логорске објекте који су остали пошто су усташе напустиле логор и минирале га.

„На жалост, политика потискивања, заборава и симетрије злочина није могла да надомести оно што је цивилизацијски дуг према мртвима, али и према живима: суочавање са злочином, његово кажњавање, научно истраживање и адекватна меморијализација”, рекао је Дачић напомињући да је у Јасеновцу шездесетих година прошлог века изграђено спомен-подручје, делом и под притиском родбине жртава.

Међутим, музејска поставка у њему никада није могла да надомести аутентичност логорских објеката и целог комплекса, укључујући масовна стратишта у Доњој Градини.

Најновија меморијализација овог логора у Републици Хрватској изазвала је велике контроверзе, пре свега због чињенице да се у индивидуализацији жртве изгубила њена припадност одређеној нацији или „раси”, иако је управо то био разлог страдања највећег броја заточеника.

„Такав приступ треба посматрати као део ширег тока ревизије историје Другог светског рата и политике НДХ, у чему логор Јасеновац има врло значајно место”, рекао је Дачић.

Он је поручио да је зато потребно јавно осудити сваку врсту историјског ревизионизма који негира злочине приказане на паноима и који је у сукобу са темељним антифашистичким вредностима.

„Не смемо дозволити насилно нити перфидно мењање погледа на прошлост и историјске чињенице, јер се тиме релативизују и негирају геноцидне и злочиначке политике према целим народима у прошлости”, указао је Дачић.

Дачић је такође поздравио и захвалио се на присуству преживелим јасеновачким логорашима.


Слободан Кљакић, Политика / Танјуг