Наталијина рамонда на реверу у част победе у Првом светском рату ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 09 новембар 2017 22:47

Обележје за поново установљени државни празник, Дан примирја у Првом светском рату, биће амблем са цветом Наталијина рамонда (Ramonda nathaliаe) са позадином у бојама Медаље за спомен на повлачење српске војске преко Албаније - Албанскe споменице.

Извиђач српске војске Драгутин Матић (фото: Симсон Чернов, 1914. г. реф. РТС)
Извиђач српске војске Драгутин Матић (фото: Симсон Чарнов, 1914. г)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Од Ниша до Кајмакчалана

Као ликовно решење за амблем, који се носи током целе седмице уочи Дана примирја и на сам дан празника, прихваћен је цвет Наталијина рамонда са позадином у бојама Медаље за спомен на повлачење српске војске преко Албаније - Албанска споменица – светло зелена позадина траке са црним пругама на ивицама.

Наталијина рамонда (Ramonda nathaliаe) је биљка која расте Србији, углавном на истоку и југоистоку, као и на планини Кајмачалан чији је највиши врх Свети Илија (2524 m), на коме је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила најжешће борбе током стварања предуслова за пробој Солунског фронта, против Бугара, у Првом светском рату. Битка је вођена у другој половини септембра 1916. године и прва је српска победа од повлачења током зиме 1915/1916.

На врху Кајмакчалана је после Првог светског рата изграђена капела посвећена Св. Илији и Спомен костурница српским војницима. Капелу су бугарске снаге разориле у 2. светском рату. Тада је нестало срце др Арчибалда Рајса које је било сахрањено у капели, костурница је оскрнављена после 1991, а непозната лица су 2009. године између капеле и спомен-костурнице забетонирала плочу са оптужбом против српских власти. Врх Свети Илија, на грчком Ворас(Βόρας), налази се на самој граничној линији са Грчком.


Српски феникси

Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић. Открио га је 1882. године дворски лекар др Сава Петровић у околини Ниша, а у ботанику га је увео заједно са Јосифом Панчићем, који је нешто раније, на Рајцу открио биљку Ramonda serbica (1874).  

Наталијина рамонда (Ramonda nathaliаe) и Српска рамонда (Ramonda serbica) су ендемске врсте из доба терцијара које расту само на продручју централног дела Балаканског полуострва, на уском потезу од источне и југоисточне Србије (од 300 m надморске висине), по западим странама долине Вардара као и на оближњим планинама све до висинског појаса (до 2150 m) Кајмакчалана на северу Грчке, иако су нађене и у Епиру.

Најгушћа станишта у Србији су Шарпланина и Стара планина, а једино подручје на коме ова два варијетета (од којих је Ramonda serbica млађа) расту упоредо и имају заједничка станишта су у Јелашничкој и Сићевачкој клисури (околина Ниша) у којима су и откривене.

Као ретке, угрожене биљке и живи фосили, Наталијина рамонда и Српска рамонда су под строгом заштитом државе.

 

На Солунском фронту (реф. Вечерње новости)
На Солунском фронту (реф. Вечерње новости)

Симболика ове одабране цветнице је вишеструка, како због станишта, тако и због имена. У народном говору се назива и васкршњи цвет (не само зато што цвета у време Васкрса), јер као феникс, чак и када се биљка потпуно осуши Наталијина рамонда оживи ако се залије. У Европи, осим рамонди, свега две врсте имају ову способност анабиозе.

 

 

Стога је Ramonda nathaliae одабрана да укаже на васкрс српске државе из пепела Великог рата.

 

На иницијативу Кабинета председника Републике, у сарадњи са Министарством рада, запошљавања и социјалне политике Влада Србије је на седници 2. новембра 2012. године усвојила Закључак којим се препоручује да се државни празник сећања на примирје у Првом светском рату, 11. новембар, обележи на видљив и упечатљив начин.

Закључком владе се препоручује члановима Владе, функционерима и запосленима у државним органима, запосленима у јавним службама, ученицима, студентима, спортистима, као и јавним и медијским личностима да у седмици пре Дана примирја на видном делу гардеробе носе овај амблем.

 

По саопштењу из Канцеларије Председника Србије, разјашњења А. М.

 

 

 




 

Помоћ за Републику Српску

Помоћ за Републику Српску

Преведи

Вести из „Немање“

Купљен камион за потребе Сушаре у енклави Ново Брдо
У првој фази реализације пројекта ОПСТАНАК, који...
Свечано обележена слава билефелдске парохије
Овогодишњу парохијску славу, Свето...
Повеља Првог Сабора Светосавских школа у Европи
Са благословом Епископа средњоевропског Константин...

Фото вести

Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј посетио је 05.12.2013. год. црквену општину Св. Василија Острошког Чудотворца у Билефелду. Патријарха је дочекао верни народ на челу са протојерејом Богданом Смиљићем и управним одбором црквене општине.
Њ.С Патријарх српски господин Иринеј у посети Епархији средњоевропској, фебруар 2013. г. Њ.С Патријарх српски господин Иринеј у посети Епархији средњоевропској, фебруар 2013. г.
Парохијска слава Светог Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2012, Свету Литургију служи Њ.П. Епископ средњоевропски Константин уз саслуживање више свештеника Парохијска слава Светог Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2012, домаћин парохијске славе др Будимир Илић, председник црквене општине, певачко друштво „Преображење“ из Београда и солистички уметници из Шабца, чланови културно-уметничког друштва Абрашевић
20 година од оснивања Удружења Немања 20 година од оснивања Удружења Немања

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Министарство за дијаспору

Информативни приручник за дијаспору, Министарства за дисјапору владе СрбијеСа сајта Министарства за дијаспору можте преузети електронску верзију „Информативног приручника за дијаспору". Приручник садржи информације о правима и обавезама, поступцима пред државним органима, о привредном, културном и политичком животу матице, као и преглед корисних електронских линкова...

pdf24x24 Електронска верзија „Информативног приручника за дијаспору"

bojaseparator

Усвојен Закон о дијаспори

Срђан Срећковић, министар:
„Усвајањем првог Закона о дијаспори и Србима у региону отворена је нова ера односа државе Србије и нашег расејања. Влада Србије и државни врх показали су да су спремни да створе институционалне механизме за изградњу нове, одговорне и дугорочне политике и зато је овај закон темељ стварања партнерских односа, који ће на економском, политичком и културном плану донети користи свима - и држави Србији и сваком нашем човеку ма где живео. Више

pdf24x24 Преузмите Закон о дијспори и Србима у региону

pdf24x24 Преузмите Нацрт закона о дијаспори

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2018. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval