Комнен Бећировић: Одбрана Мораче од потопа ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 30 април 2010 16:11

Морача у очима европских аутора XIX и XX вијека

Потапајући Морачу, садашња црногорска власт потапа Европу у Морачи. Умјесто под воде потопа, Морачу у свјетска добра под заштиту Унеска.

* * *

Док се полутуђе Проклетије, кршевити и безводни Орјен, Скадарско језеро, претворено у каљугу, итд, проглшавају националним парком, величанствена и благословена земља Морача се осуђује на потоп!


Комнен Бећировић
К
рајем 2009. године црногорска влада је на велика звона најавила како су Проклетије, после Ловћена, Дурмитора, Биоградске горе, Скадарског језера и Оријена, проглашене за национални парк, док истовремено та иста влада увелико највљује потапање Мораче као свршену ствар!

Човјек се у чуду пита чиме је и на основу каквих критеријума руковођена власт при доношењу таквих парадоксалних, заправо наопаких одлука да се, наиме, једно погранично подручје, као што су Проклетије, које само једним дијелом припада Црној Гори, а велким дијелом са својим највишим врхом Маја Језерце (2692), Албанији, проглашава националним добром, док се централна област Црне Горе, Морача са својим јединственим природним, историјским и културним насљеђем, осуђује на пропаст! Има, заиста, нечег проклетог у тој логици да се сурове полутуђе Проклетије добијају статус националног парка и стављају под заштиту државе, док се предаје проклетству сопствена Морача, благословена земља у којој, као у обећаној земљи, тече мед и млијеко. И заиста, будући да Морача обилује сваким цвијетом, у њој пчеле дају најљепши мед. А доскора је текао и низ греду Челину, између Осредака и Љуте, која је по станишту пчела у њој и добила то име, док се у морачким планинама од млијека које у њима још увијек тече, купи најљепши сир и скоруп! Mорача је богомдано пољопривредно подручје које само треба вредновати, умјесто што се запушта и зараста у шикару тако да се, на примјер, у Подгорици продају индустријске јабуке увезене из Аосте из сјеверне Италије, умјесто да се потрошачима нуде најљепше еколошке јабуке из Мораче.

Додајмо, кад је ријеч о Проклетијама, да је са те стране на Црну Гору вјековима надирало проклетство. Присјетимо се само Скадра, вјековног губилишта гдје су многе црногорске главе окапале, a 1912 крвавог стратишта, те разуре Куча и најезда на Црну Гору које су се сломиле на Мартинићима, на Крусима, на Фундини... Руски дипломата и балканолог Иван Јастребов, који је био конзул у Скадру, у Призрену и Солуну, написао је да је Албанија вјековима представљала турски бедем наспрам Црне Горе. A ево гдје нема краја удварању Албанији кроз свакојако удовољaвање њеној мањини у Црној Гори, а посебно кроз хитњу да се призна, као друга шиптарска држава на Балкану, српско вјековима управо од Шиптара страдално Косово! Само они који су слијепи код очију не виде, и глуви код ушију не чују оно што непрестано заговарају албански политичари унутра и вани: да Велика Албанија има да обухвати све оне области по којима су се Албанци били насилно распрострли под окриљем и у служби турског завојевача. Бојати се да ће мултиетничка Црна Гора, од које хоће да се на силу, након вјековних антагонизама, направи балканска Швајцарска, проћи исто, упркос недавном благослову папе Бенедикта, као што је прошла мултинационална Југославија. То, уосталом, сматрају угледни западнии аналитичари југословенске драме, као што су, рецимо, Џон Лаухланд и Рик Розоф.

 

Moraca-Mitropolija-72
Кањон реке Мораче и манастир Морача са
црквом Успења Пресвете Богородице и
црквом Св. Николе, 1252. година

(фотографија: Митрополија Црногорско-
приморска Српске Православне Цркве)

Н
о вратимо се нашој теми: cлично заштити Проклетија и славопојкама на ТВ Монтенегро такође, бар њеним извориштем, албанској ријеци Цијевни, док од Мораче, која тече средином Црне Горе и пролази кроз њену престоницу ни помена нема, сем што се најављује њена пропаст, јесте и са заштитом Скадарског језера које знатним дијелом припада Албанији. Уз то, оно је загађено одпадним водама Подгорице у којој живи скоро четврт милиона људи, и свакаквим смећем које одбацује становништво зетских села те опасном нечисти која се излива из Комбината и оном коју доноси Зета од Жељезаре и других загађивача у Никшићу, претварајући Језеро, што је некад било око Балкана, у праву клоаку. Какав национални парк кад је то једна огромна каљуга чије смо страхотне размјере могли видјети на екранима након катастрофалних поплава у том дијелу Црне Горе почетком ове године?! А за то вријеме званичници интензивно развијају стратегију уморства дјевичански чисте Мораче, једне од посљедњих таквих оаза у Европи, стресирајући што хитнијим расписивањем тендера односно давањем концесија некој страној фирми да гради електране и да их користи, како нађе за сходно, током три деценије!

Исто важи и за кршевити, релативно безводни, без историјске и културне баштине Орјен, који такође знатним дијелом припада другој држави, Босни и Херцеговини, а који се, упркос свему томе, проглашава националним парком! Остаје величанствена дивљина Дурмитора са кањоном Таре, али која ни изблиза нема ни рељефно, ни вегетационо, ни историјско богатство, нити пак климатску погодност, које има Морача са Ровцима

Потпишите петицију за спас Мораче

Да ли је кањон реке Мораче осуђен на потапање

http://www.petitiononline.com/MORACA/petition.html

гдје ниче свака травка, цвјета сваки цвијет, расте свака биљка, узноси се свако дрво, успијева и зријева свако воће, док у дурмиторском крају једва успије да сазрене која дивља трешња. Често у љетње дане, док је долина Таре до близу подне поринута у маглу, а јесени чак и у иње, дотле се долина Мораче купа у најштедријем сунцу. Осим тога, уопште не постоји Тарска епопеја, док Морачка епопеја итекако постоји, као што на обалама Таре не постоји ни једно славно историјско здање, док на обали Мораче постоји преко седам и по вјекова стара славна свјетски позната лавра Немањића. “Побожнe су Немањића руке Богу дигле дворе”, како вели краљ Никола у свом Морачком колу. Нека не замјере они који су алергични на Немањиће. Такође се мора се признати да је уствари Морача, све до Подгорице, фамозна суза Европе, а никако Тара, пошто ову, већ у горњем дијелу њеног тока, загађују одпадне воде Матошева, Колашина и Мојковца, нарочито каљугом званом Јаловиште. На крају, кањон Таре могу да виде углавном само они коју умију да управљају кајаком, док кањон Мораче може да, захваљујући магистралном путу, види свако од дјетета до старе особе.

 



 

Помоћ за Републику Српску

Помоћ за Републику Српску

Преведи

Вести из „Немање“

Програм Првог Сабора полазника и организатора Светосавских школа
ПРОГРАМ Првог Сабора полазника и организатораСв...
Помени у Епархији средњоевропској
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБАСРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕ...

Фото вести

Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј посетио је 05.12.2013. год. црквену општину Св. Василија Острошког Чудотворца у Билефелду. Патријарха је дочекао верни народ на челу са протојерејом Богданом Смиљићем и управним одбором црквене општине.
Њ.С Патријарх српски господин Иринеј у посети Епархији средњоевропској, фебруар 2013. г. Њ.С Патријарх српски господин Иринеј у посети Епархији средњоевропској, фебруар 2013. г.
Парохијска слава Светог Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2012, Свету Литургију служи Њ.П. Епископ средњоевропски Константин уз саслуживање више свештеника Парохијска слава Светог Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2012, домаћин парохијске славе др Будимир Илић, председник црквене општине, певачко друштво „Преображење“ из Београда и солистички уметници из Шабца, чланови културно-уметничког друштва Абрашевић
20 година од оснивања Удружења Немања 20 година од оснивања Удружења Немања

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Министарство за дијаспору

Информативни приручник за дијаспору, Министарства за дисјапору владе СрбијеСа сајта Министарства за дијаспору можте преузети електронску верзију „Информативног приручника за дијаспору". Приручник садржи информације о правима и обавезама, поступцима пред државним органима, о привредном, културном и политичком животу матице, као и преглед корисних електронских линкова...

pdf24x24 Електронска верзија „Информативног приручника за дијаспору"

bojaseparator

Усвојен Закон о дијаспори

Срђан Срећковић, министар:
„Усвајањем првог Закона о дијаспори и Србима у региону отворена је нова ера односа државе Србије и нашег расејања. Влада Србије и државни врх показали су да су спремни да створе институционалне механизме за изградњу нове, одговорне и дугорочне политике и зато је овај закон темељ стварања партнерских односа, који ће на економском, политичком и културном плану донети користи свима - и држави Србији и сваком нашем човеку ма где живео. Више

pdf24x24 Преузмите Закон о дијспори и Србима у региону

pdf24x24 Преузмите Нацрт закона о дијаспори

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2020. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval