Немања.de, веб презентација Удружења Срба из Билефелда

После десет година завршена обнова једне од фрушкогорских светиња, са црквом посвећеном Светом Сави. Усташе га запалиле 1942. и протерале 60 монахиња, до 2008. овде су биле рушевине

БЕОГРАД -  У издању Службеног гласника објављено је „Вештачење о кривици за рат 1914.“ чији је аутор истакнути правник и универзитетски професор Херман Канторович, у преводу историчара Велибора Бухе.

По налогу из Рајхстага 1923. године Канторович је почео разматрање и данас актуелног питања кривице за Први светски рат, које је завршио 1927. године, али његови закључци, међу којима и то да да Србија није била крива за избијање Великог рата, нису ишли наруку немачком наручиоцу, па је дело 40 година остало необјављено. Сада је пред српским читаоцима.

Печат, 10.6.2010, из Архиве | Разговарала Биљана Живковић

Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, најстрашнијег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистирајући на „случају Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то деценијско прећуткивање у „старој, доброј, слободољубивој“ Европи, када су у питању Срби.

Јединствену поставку, која је израз успешне српско-јеврејске сарадње, вечерас ће у седишту светске организације у Њујорку отворити министар спољних послова Ивица Дачић

Много делова једне сложене слагалице морало је да се готово беспрекорно уклопи у целину да би данас у Палати Уједињених нација у Њујорку, у 18 часова по њујоршком, а у 24 сата по средњоевропском времену, била отворена изложба „Логор смрт Јасеновац – право на незаборав”, организованој поводом Међународног дана Холокауста, који се обележава 27. јануара, на основу резолуције Генералне скупштине УН донете 2005. године.

Обележје за поново установљени државни празник, Дан примирја у Првом светском рату, биће амблем са цветом Наталијина рамонда (Ramonda nathaliаe) са позадином у бојама Медаље за спомен на повлачење српске војске преко Албаније - Албанскe споменице.

Извиђач српске војске Драгутин Матић (фото: Симсон Чарнов, 1914. г)

Од Ниша до Кајмакчалана

Као ликовно решење за амблем, који се носи током целе седмице уочи Дана примирја и на сам дан празника, прихваћен је цвет Наталијина рамонда са позадином у бојама Медаље за спомен на повлачење српске војске преко Албаније - Албанска споменица – светло зелена позадина траке са црним пругама на ивицама.