Срби умеју да живе и умеју да умру ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Олга Јанковић / Политика   
субота, 11 новембар 2017 17:59

Млада енглеска лекарка игра ужичко коло (Фото: Књига „Жене у рату – Србија 1915–1918”, Политика)

Као млада лекарка, Енглескиња Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Енглеску како би се се пријавила у добровољце. Ступила је одмах у једну од јединица Шкотских женских болница (Skottish Women’s Hospitals) која је назив добила у част Единбурга одакле је иницијатива потекла, најпре стационирану на терену централне Србије, на чијем челу је била докторка Елеонор Салто.

Т
ако се нашла међу стотинама лекара и сестара који су самоиницијативно долазили и из Француске, Велике Британије, Русије, Канаде, Грчке, Данске, Аустралије и Новог Зеланда, да би у лето 1915. године у Србији било око 600 медицинског особља из савезничких земаља.

Више од три деценије касније, при крају живота пуног доживљаја и постигнућа, др Вејкфилд је још увек живо памтила ратну епизоду епидемије пегавца у Србији – страшну зиму 1915. године пред Божић у Крагујевцу, ужасну прљавштину, патње пацијената који су лежали и по двојица у кревету – сви заједно и они оболели од дизентерије, пегавца и повратне грознице, док њене речи бележи Моника Крипнер и сама болничарка добровољац из Аустралије у својој књизи „Жене у рату – Србија 1914-1918”.

„Било је мало огрева, вода је стално нестајала, а хране није било довољно. Издржали смо први налет епидемије негујући своје пацијенте даноноћно, што је проузроковало у неколико наредних недеља умирање чланица јединице, сестара Луизе Џордан и госпођице Меџ Нил Фрејзер”, причала је Вејкфилдова.

У
условима који су владали у Србији, пегавац је по ономе што је забележила Кипнер, често имао и компликације са тешким запаљењем плућа и нарочито код рањеника гангрене. Многи од њих су патили и од промрзлина, а ампутација удова била једне од најчешћих операција у српским болницама. Тужни призори бивших војника без једне, а често и без обе ноге, који су се могли срести по српским селима после примирја, били су језовито сведочанство о тим драстичним хируршким захватима у ратним условима”, пише у својој књизи Крипнер, а онда је и тифус почео немилосрдно да коси.

„С обзиром на толике патње око нас нисмо могле очекивати посебну пажњу и удобност када бисмо се разболеле. Чиниле смо једна за другу шта смо могле, али наша главна обавеза била је она према Србима. А они су феноменалан народ – чврсти, снажни, издржљиви и када оболе пуни поверења и не жале се. То су идеални пацијенти. Једино око чега се нисмо слагали био је свеж ваздух. Из неког необјашњивог разлога ти војници са села мрзели су свеж ваздух, па се чак и плашили проветравања.

С
тално смо водиле борбу да отворимо прозоре и ослободимо се страшне загушљивости, коју су сви они волели. Али Срби су храбар народ – они умеју да живе и умеју да умру. Заиста смо их волеле, говорила је у перо Френсис Вејкфилд не пропуштајући да помене легендарну љубав између најчувеније међу њима, пионирке иницијативе да се од женских хуманитарних организација формирају женске покретне болнице, лекарке Елси Инглис и Срба. „Они су били народ драг њеном срцу – храбри, једноставни, издржљиви, поштени, природни, спремни да трпе без јадиковања, ’џентлмени по природи’, звала их је и обожавала их”, причала је Вејкфилдова.

Српски војници не само да су били дубоко захвални тој нежној марљивој шкотској лекарки и њеним јединицама које су дошле из толике даљине да им помогну када им је било наjтеже него су били очарани њеним једноставним шармом и уљудношћу, ведрином и добротом којом је зрачила.

 

Олга Јанковић


http://www.politika.rs/scc/clanak/392378/Srbi-umeju-da-zive-i-umeju-da-umru

 

 

 




 

Повезани текстови

Преведи

Велики рат (1914-1918)

Таин, српски војнички хлеб – симбол и спас
Таин Алексе Здравковића -  Муз...
Јован Д. Митровић: “Kofferbesitzer” у Војном генералном гувернману Србија
Коста Херман и Иван Ковачић Коста Хeрман је ...
Шумадинац пали топа – и обара аероплан
  Олупина авиона у Војнотехни...
Батаљон смрти
  Хиљаду триста каплара, ђачки батаљон на...

100. год. Балканских ратова

Марш ђенерала Јанковића [11]
Командант Треће армије на челу свечане параде у...
Замке војводе Путника [5]
Путник од сељачке војске створио модерну армију...
Последњи јуриш официра [7]
Петнаест официра са исуканим сабљама у заносу с...
Чувајте образ побеђених [4]
Александар позива да се доврши велико и свето д...

Нови текстови

Вести из „Немање“

У Билефелду отворена пета Светосавска школа у Европи
У недељу, 7. децембра 2008. године у Билефелду ј...
Купљен камион за потребе Сушаре у енклави Ново Брдо
У првој фази реализације пројекта ОПСТАНАК, који...
„Нови ветар близине и пријатељства“
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СР...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2018. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval