Срби умеју да живе и умеју да умру ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Олга Јанковић / Политика   
субота, 11 новембар 2017 17:59

Млада енглеска лекарка игра ужичко коло (Фото: Књига „Жене у рату – Србија 1915–1918”, Политика)

Као млада лекарка, Енглескиња Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Енглеску како би се се пријавила у добровољце. Ступила је одмах у једну од јединица Шкотских женских болница (Skottish Women’s Hospitals) која је назив добила у част Единбурга одакле је иницијатива потекла, најпре стационирану на терену централне Србије, на чијем челу је била докторка Елеонор Салто.

Т
ако се нашла међу стотинама лекара и сестара који су самоиницијативно долазили и из Француске, Велике Британије, Русије, Канаде, Грчке, Данске, Аустралије и Новог Зеланда, да би у лето 1915. године у Србији било око 600 медицинског особља из савезничких земаља.

Више од три деценије касније, при крају живота пуног доживљаја и постигнућа, др Вејкфилд је још увек живо памтила ратну епизоду епидемије пегавца у Србији – страшну зиму 1915. године пред Божић у Крагујевцу, ужасну прљавштину, патње пацијената који су лежали и по двојица у кревету – сви заједно и они оболели од дизентерије, пегавца и повратне грознице, док њене речи бележи Моника Крипнер и сама болничарка добровољац из Аустралије у својој књизи „Жене у рату – Србија 1914-1918”.

„Било је мало огрева, вода је стално нестајала, а хране није било довољно. Издржали смо први налет епидемије негујући своје пацијенте даноноћно, што је проузроковало у неколико наредних недеља умирање чланица јединице, сестара Луизе Џордан и госпођице Меџ Нил Фрејзер”, причала је Вејкфилдова.

У
условима који су владали у Србији, пегавац је по ономе што је забележила Кипнер, често имао и компликације са тешким запаљењем плућа и нарочито код рањеника гангрене. Многи од њих су патили и од промрзлина, а ампутација удова била једне од најчешћих операција у српским болницама. Тужни призори бивших војника без једне, а често и без обе ноге, који су се могли срести по српским селима после примирја, били су језовито сведочанство о тим драстичним хируршким захватима у ратним условима”, пише у својој књизи Крипнер, а онда је и тифус почео немилосрдно да коси.

„С обзиром на толике патње око нас нисмо могле очекивати посебну пажњу и удобност када бисмо се разболеле. Чиниле смо једна за другу шта смо могле, али наша главна обавеза била је она према Србима. А они су феноменалан народ – чврсти, снажни, издржљиви и када оболе пуни поверења и не жале се. То су идеални пацијенти. Једино око чега се нисмо слагали био је свеж ваздух. Из неког необјашњивог разлога ти војници са села мрзели су свеж ваздух, па се чак и плашили проветравања.

С
тално смо водиле борбу да отворимо прозоре и ослободимо се страшне загушљивости, коју су сви они волели. Али Срби су храбар народ – они умеју да живе и умеју да умру. Заиста смо их волеле, говорила је у перо Френсис Вејкфилд не пропуштајући да помене легендарну љубав између најчувеније међу њима, пионирке иницијативе да се од женских хуманитарних организација формирају женске покретне болнице, лекарке Елси Инглис и Срба. „Они су били народ драг њеном срцу – храбри, једноставни, издржљиви, поштени, природни, спремни да трпе без јадиковања, ’џентлмени по природи’, звала их је и обожавала их”, причала је Вејкфилдова.

Српски војници не само да су били дубоко захвални тој нежној марљивој шкотској лекарки и њеним јединицама које су дошле из толике даљине да им помогну када им је било наjтеже него су били очарани њеним једноставним шармом и уљудношћу, ведрином и добротом којом је зрачила.

 

Олга Јанковић


http://www.politika.rs/scc/clanak/392378/Srbi-umeju-da-zive-i-umeju-da-umru

 

 

 




 

Повезани текстови

Преведи

Велики рат (1914-1918)

Јован Д. Митровић: “Kofferbesitzer” у Војном генералном гувернману Србија
Коста Херман и Иван Ковачић Коста Хeрман је ...
Витали ЖУЧНИ: Бежанија „дичних царских синова“
{xtypo_dropcap}С{/xtypo_dropcap}краћујући фро...
Батаљон смрти
  Хиљаду триста каплара, ђачки батаљон на...

100. год. Балканских ратова

Слобода само оружјем [2]
Рат са Турцима за балканске народе био неизбежа...
Преки војвода Танкосић [10]
Капетан Танкосић изазвао сукоб на граници у стр...
Годишњица српског војног ваздухопловства [1912]
Авион Блерио на коме је извршен прв...
Повратак српских победника
ПОВРАТАК СРПСКИХ ПОБЕДНИКА И ОСВЕЋЕЊЕ И ОТКРИВА...

Нови текстови

Вести из „Немање“

Нови термини у билефелдској парохији
13.03.2011: Прва недеља Великог и Часног поста пос...
Важно је да деца уче и на српском
Недавно је, на Светосавској школској приредби у ...
Мир Божји – Христос се роди!
Данас се небо и земља сјединише у рођеноме Христу;...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2018. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval