Зејтинлик подно чешке Рудне горе ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Дејан Спаловић / Политика   
субота, 22 јул 2017 21:09

Thumbnail image

У спомен-костурници у Јиндриховицама почивају земни остаци 7.100 српских официра, војника и цивила које је аустроугарска војска заробила током 1914. и 1915.

Дуго се веровало да је Зејтинлик у Солуну убедљиво највеће српско војно гробље изван Србије.

Т
о би вероватно остало тако да Дејан Ранђеловић, једина особа која се брине о маузолеју у Јиндриховицама, није 1994. године случајно открио гробље српских официра и војника из Првог светског рата у оближњој шуми у близини границе Чешке и Немачке, на око 25 километара од светски чувене бање Карлове Вари.

 „Са пријатељима сам ишао да берем печурке на обронцима планине Крушне горе (Рудне планине) и дословно сам се саплео о надгробни обелиск једног војника из Пожаревца. Када сам мало дубље зашао у шуму пронашао сам хумке на којима су у камену уписана имена српских војника из Зајечара, Новог Пазара, Чачка, Параћина…”, каже Ранђеловић. О свом открићу обавестио је југословенску амбасаду у Прагу, која о гробљу надомак маузолеја није знала ништа. Хумке око 1.600 војника, колико их је ту сахрањено, према подацима из прашких архива, прогутали су шума и заборав…

И маузолеј у Јиндриховицама, који постоји од 1932. године, дуго је било скрајнут и готово потпуно непознат овдашњој јавности, све до 2014. када је о овом спомен-обележју почело да се пише у поводу стогодишњице почетка Првог светског рата. Председник Србије Томислав Николић је 30. новембра прошле године посетио спомен-костурницу и положио венац. Како је тим поводом саопштено из његовог кабинета, „председник Николић је први шеф државе који је посетио овај маузолеј после краља Александра Карађорђевића”, што је податак који најбоље илуструје вишедеценијски однос матичне државе према овом месту.

Мештани прикупили новац за кречење маузолеја

С
рпска костурница има проблеме са влагом, од када су 1994. непознати починиоци украли бакарни кров. Мештани Јиндриховица обратили су се за помоћ нашој амбасади, али су добили одговор да новца за обнову нема, уз образложење да је земља у рату. Чешки грађани су се самоорганизовали и прикупили око два милиона круна (око 100.000 немачких марака) од којих је окречен маузолеј, али проблем са влагом није отклоњен. Маузолеј је обновљен тек 2011. године, средствима Руске Федерације.

У спомен-костурници почивају земни остаци више од 7.100 српских официра, војника, и цивила, које је аустроугарска војска заробила током 1914. и 1915. На том подручју, површине 20 хектара, постојала су три велика радна логора, кроз која је прошло више од 40.000 заробљеника. Највише је било Срба, а њихову заточеничку судбину делили су Руси и Италијани. Главни логор установљен је прве године рата, и ту су затварани Чеси, Словаци, Мађари и припадници других народа, који су дезертирали из аустроугарске војске. Затим је доведено 300 заробљених руских војника, а потом су масовно депортовани Срби.

„Заробљеници су радили до изнемоглости у оближњем каменолому, градили су хемијску фабрику у Соколову, до кога су сваког дана, пешице, ишли по двадесетак километара, тамо и назад”, каже Дејан Ранђеловић.  

М
ештани кажу да су у овом делу Чешке за време Првог светског рата биле незапамћене, „сибирске” зиме. Због промрзлина, многим логорашима су морале да буду ампутиране руке или ноге.

Заробљенике су косиле и болести, најчешће пегави тифус и туберкулоза. Дешавало се да у дану умре по 40 логораша. Сахрањивани су на источној страни логорског комплекса, на два хришћанска гробља, једном поред другог: православном за Србе и Русе и католичком за Италијане.

„Њихови саборци односили су их на гробље, у данашњој јиндриховачкој шуми, у отвореним дрвеним сандуцима и њихова тела полагали у већ ископане јаме”, описује Ранђеловић.

П
рота Миливоје Црвчанин, свештеночувар Српске парохије прашке, 1925. покреће иницијативу да се ексхумирају земни остаци Срба преминулих у логорима широм Чешке и Моравске и пренесу у заједничку спомен-костурницу.

Избор је пао на Јиндриховице. Тамо је већ постојао објекат који су изградили логораши – био је то резервоар за воду за потребе села, али никада није био употребљен у ту сврху.

Годину дана касније, Карлове Вари које се налазе на двадесетак километара од логора посетила је краљица Марија Карађорђевић. Она је лично надгледала ексхумацију на оближњем војном гробљу.

Маузолеј је званично отворен 8. јула 1932. године. Освештан је водом из седам српских река, а посута је и земља донета из отаџбине. Чехословачка влада, на чијем челу је тада био Томаш Масарик, земљиште на коме се налази маузолеј поклонила је Краљевини Југославији.

Краљ Александар је лично наредио да се овде засаде кипариси, донесени из Хиландара, а ова врста медитеранског дрвета посађена је на свим српским војничким гробљима по свету.

На овом месту, у подножју масива Хрушке горе, у спомен-костурници и на неексхумираном гробљу које је открио Дејан Ранђеловић, према проценама, почива више од 8.600 Срба и 189 Руса, такође ратних заробљеника.

 

Извор: Политика

 

 

 

 




 

Повезани текстови

Преведи

Велики рат (1914-1918)

Таин, српски војнички хлеб – симбол и спас
Таин Алексе Здравковића -  Муз...
Шумадинац пали топа – и обара аероплан
  Олупина авиона у Војнотехни...
Ратни фотограф Милоје Игрутиновић
Потресне фотографије Плаве гробнице обишле су...

100. год. Балканских ратова

Србима зулум дојадио [1]
Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска стварају са...
Марш ђенерала Јанковића [11]
Командант Треће армије на челу свечане параде у...
Чувајте образ побеђених [4]
Александар позива да се доврши велико и свето д...
Пробој Милана Недића [9]
После победе у Кумановској бици настављено је о...

Нови текстови

Вести из „Немање“

Предлози за допуну Нацрта Закона о дијаспори
Министраству за дијаспоруВасе Чарапића 2011 000 Бе...
Делегати Скупштине српске дијаспоре из Немачке
На завршном изборном састанку у Фракнфурту, одржан...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2018. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval