Ратни фотограф Милоје Игрутиновић ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Саша Савовић / Политика   
понедељак, 24 октобар 2016 19:34

Милоје П. Игрутиновић Фото: Породична архива / Политика

Потресне фотографије Плаве гробнице обишле су свет и репродуковане су у милионском облику у разним новинама домаћим и страним, монографијама, читанкама и музејским поставкама. Ове библијске сцене немају потписаног аутора и разумљиво је да мали број људи, осим архивско-музеолошке струке, зна да је њихов аутор Србин, фотограф-аматер, Милоје П. Игрутиновић.

Њ
егове фотографије нису сплет случајног присуства. Чудесан је животопис овог резервног наредника-болничара, учесника оба балканска и Првог светског рата. Милоје П. Игрутиновић је рођен у селу Шилопај, под обронцима Рудника, где је завршио основно образовање. Трговачки занат је изучио у Горњем Милановцу. Први балкански рат прекида његову жељу за даљим школовањем. Распоређен у пољску болницу, Милоје Петра Игрутиновић није био у првим борбеним редовима, али је формацијски често био животно угрожен. Уз торбицу завоја носио је и мали бокс фотоапарат. По природи педантан и методичан, свој фотографски опус Милоје П. Игрутиновић је сабрао у неколико целина: Први балкански рат, Други балкански рат, Први светски рат у Србији, Повлачење преко Албаније, Срби на Крфу и Пробој Солунског фронта. Овај вредан документ националне историје чува се у неколико установа. Архив Србије у Београду поседује у шест архивских кутија 1.045 негатива и 1.048 снимака Милоја П. Игрутиновића.

Занимљиво је је да овај санитетлија Шумадијске дивизије, тек 1916. добија званичну дозволу за фотографска снимања нов апарат 9x12 цм и потребан фотографски материјал. Постоји сачуван документ његовог пуковника упућен команданту Друге армије, са молбом за даљу надлежност снимака Милоја П. Игрутиновића, фотографа у штабу Шумадијске дивизије.

На основу тог списка тумачимо сачуване негативе на стакленим плочама. Непроцењиво је Милојево документовање позадине српске војске и „мировање” у грчком архипелагу; Освећење споменика госпођи Харлеј – енглеској болничарки, Српска школа на Крфу, Регент Александар у Солуну посећује болницу која носи његово име, Спомен-плоча палим друговима на којој пише: Минуће године, векови ће проћи, ал’ теби чесмице неће нико доћи, ал’ доћи ће сени палих другова, да твојим жубором, урликом вукова, треском громова, одјеком лугова, певају славу српских пукова. (14. 2. 1917)

Д
о пробоја Солунског фронта Милоје је распоређен у фотографску секцију у Солуну. Већину својих фотографија је ауторизовао на лицу слике у доњем десном углу, рукописно. Музеј рудничко-таковског краја је од приватних колекционара откупио пет његових фотографија великог формата, ручно колорисаних. После рата, 1925. године, запошљава се као фотограф у тек основаном Војногеографском институту, данашњем Војном музеју. Препоруку за његов премештај у Београд је лично написао тадашњи председник општине Горњи Милановац, наводећи у писму да је Милоје П. Игрутиновић „човек без мрље”. По пензионисању, Милојева велика жеља је била да своју ратну фотографску збирку преда на чување Војном музеју у Београду, али је одбијен због незаинтересованости надлежних у тој установи.

Поштујући очеву жељу, Владан Игрутиновић, син Милојев, после његове смрти 1962. године нуди Државном архиву НР Србије фотографску заоставштину свога оца на откуп, што је и учињено. У архивском „Гласнику”, септембра 2008. Саша Ђ. Ружесковић детаљно описује стање збирке фотографија Милоја П. Игрутиновића у Архиву Србије, напомињући да Војни музеј, Народна библиотека и Историјски музеј Србије имају албуме његових различитих фотографија. У новијим временима, 2001. године, Војни музеј се одужио свом фотографу изузетном монографијом кустоса, историчара уметности Марине Зековић, „Ратни сликари, фотографи аматери и дописници фотографи у српској војсци 1914–1918”. Књига је доживела два издања и у њој Милоје П. Игрутиновић добија заслужно место међу својим колегама.

З
а време Другог светског рата, Милоје се са породицом повлачи у родни Шилопај. Дојавом, долази до рације немачких окупационих снага, када му одузимају три фотографска апарата, међу којима и ратни, са Солунског фронта. Наредне четири године одређен му је кућни притвор.

У Великом рату, Шилопај је дао отаџбини 104 војника, 51 је погинуо. Игрутиновићи су имали шест ратника, тројица су се вратила родној груди, међу њима и носилац Албанске споменице, ратни фотограф-санитетлија Милоје П. Игрутиновић. Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца спрема изложбу посвећену „човеку без мрље”, у нади да ће пре тога једна улица у Горњем Милановцу бити названа по њему.

 

Извор: Политика

 

 

 




 

Повезани текстови

Преведи

Велики рат (1914-1918)

Таин, српски војнички хлеб – симбол и спас
Таин Алексе Здравковића -  Муз...
Српски јунаци на војничким гробљима широм света
  Зејтинлик - чика Ђорђе Михајл...
Витали ЖУЧНИ: Бежанија „дичних царских синова“
{xtypo_dropcap}С{/xtypo_dropcap}краћујући фро...

100. год. Балканских ратова

Депеша јавља – победа! [8]
Кумановска битка добијена је у центру где је Др...
Марш ђенерала Јанковића [11]
Командант Треће армије на челу свечане параде у...
Гаранције из Лондона [12]
Мировним уговором потврђена победа малих држава...
Замке војводе Путника [5]
Путник од сељачке војске створио модерну армију...

Нови текстови

Вести из „Немање“

Мир Божји – Христос се роди!
Данас се небо и земља сјединише у рођеноме Христу;...
Предавање: Порекло српског језика
Удружење Срба Немања и ЦО Свети Василије Острошки ...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2018. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval