Др Божица Младеновић: Топлички устанак - Нема живота без слободе ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Др Божица Младеновић / РТС   
понедељак, 27 фебруар 2017 19:41

 

Мапа Топличког устанка Графика: Народни музеј Топлице, Прокупље

О
д позног лета 1916. постојала је изузетна герилска јединица – Ибарско-копаонички одред Косте Војиновића Косовца. Од фебруара 1917. Милинко Влаховић је командовао Јабланичким одредом. У ратним операцијама се показало да су то биле елитне снаге устанка.

Од јесени 1916. године је око војводе Косте Пећанца постојала већа или мања група бораца, названа Централни комитетски одред. То је била својеврсна дружина око које су се, када је командант кретао у борбу, окупљали четници и наоружани сељаци (битка на Мрамору на Морави 3. марта, поход на Ристовац и Босиљград у мају 1917, борбе у октобру 1918).

Тимочки и Пиротски комитетски одред Тошка Влаховића и Јована Радовића су такође били ударна снага устанка и носиоци повремених, али значајних четовања у крајевима источно од Мораве. Било је и јаких чета са познатим четовођама, који су сви, или скоро сви, били са села – Вучко Пантић, Машан Стојовић, Милош Милошевић, Богољуб Милетић, Новица Вељовић.

У
пркос првим успесима, устанак се није дуго одржао. Развучени на дугачком фронту, устанички одреди нису могли да пруже јачи отпор, а до одлучне битке није ни дошло због наредбе Косте Пећанца о повлачењу.

Упоредо са пропадањем фронта на Морави и пред Прокупљем, распали су се, уз мањи или већи отпор, и остали устанички фронтови. Трупе Централних сила су без борбе 14. марта ушле у Прокупље, ''престоницу'' слободне територије.

Окупатор је над побуњеним становништвом извршио сурову одмазду. У казненој експедицији настрадало је око 20.000 људи, запаљено 50.000 стамбених и економских објеката и нанета је огромна материјална штета.

Иако су здружене бугарске, аустроугарске и немачке снаге после месец дана поново завладале устаничком територијом, нису успеле да униште чете. Герила је опстала, поготову њено борбено крило, под вођством војводе Војиновића и браће Влаховића и Јована Радовића. Пећанац је одлучио да се повуче и чека тренутак за акцију.

Српски народ робовао је 500 година, па је опет самосталан постао, па још толико нека робује, ипак не може и не сме изгубити наду да ће скоро бити слободан.

И докле год не постанемо слободни, дотле неће престати да буде људи који ће ићи по народу да опомињу исти да је време да се сами ослободе, као што су наши стари радили, па ако не буде Војиновића, биће других.'

Из дневника устаничког вође Косте Војиновића

Г
ерила је доживела тежак пораз и погибијом Косте Војиновића 23. децембра 1917. године, али није била уништена. И тада је преживео део њеног вођства, који је следећих годину дана провео без борбених активности, да би, по пробоју Солунског фронта, у септембру 1918. године преживели устаници поново кренули у борбу и у знатној мери помогли наступу српске војске ка северу државе.

У Топличком устанку је историјску улогу одиграло много људи. То је историја ''обичних'' људи, од којих је огромна већина била неписмена и необразована. Није деловала никаква организација са стране и српски оружани отпор разумљив је једино као израз 11 деценија непрестаног труда једног народа с друштвом слободних сељака, без традиционално водећих слојева, да створи и очува модерну независну државу, за шта је одговорност падала на све слојеве друштва, тиме и на сваког појединца.

Ж
ене су, као најбројнији део становништва у окупираној Србији, постале актери у том важном историјском догађају. Спремност жена на различите врсте потпоре покрету отпора и устанку потврђена је у извештајима окупационих власти да су у сукобу са српским националним устанком, у коме учествују сви који могу да носе оружје.

Покрет отпора и устанак су следили идеје борбе за слободу националне државе. Борило се за остварење идеала слободе и државне независности. Идеали који су поштовани као врхунски били су слобода, отаџбина и народ.

Устаници су за себе говорили да су четници, комите или усташи, борци за слободну Србију. Они су своју борбу сматрали делом оне борбе коју је српска војска наставила у туђини, на Солунском фронту.

 

 

Аутор: Проф. др Божица Младеновић,
редовни професор на Департману за историју Филозофског факултета у Нишу
Извор: РТС

 






 

Повезани текстови

Преведи

Велики рат (1914-1918)

Културно благо Србије као хрватски ратни плен
Према многим званичним записницима који се на...
Анри Барби: Војска убица (1918)
Аустроугарска наредба забрани о изл...
Српски јунаци на војничким гробљима широм света
  Зејтинлик - чика Ђорђе Михајл...

100. год. Балканских ратова

Замке војводе Путника [5]
Путник од сељачке војске створио модерну армију...
Наредба краља Петра [3]
На краљев позив огласила се звона, прангије, бу...
Чувајте образ побеђених [4]
Александар позива да се доврши велико и свето д...
Гаранције из Лондона [12]
Мировним уговором потврђена победа малих држава...

Нови текстови

Вести из „Немање“

12 нових наслова у нашој Малој библиотеци
У нашој Малој библиотеци можете пронаћи дванаест н...
Одговор Министарства за дијаспору
Поштовани,Поводом Вашег учешћа у јавној расправи...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2019. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval