Културно благо Србије као хрватски ратни плен ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Јован Д. Митровић / РТС   
четвртак, 04 мај 2017 20:54

Уништавање Београда у Првом светском рату Фото: Википедиjа / РТС

Према многим званичним записницима који се налазе у архивској грађи београдског Народног музеја и Хрватског државног архива, најодговорнијим за растурање имовине и колекција не само Народног музеја већ и свих осталих споменутих установа сматрају се капетан Коста Херман и директно њему потчињени мајор Иван Ковачић, тадашњи управитељ свих београдских институција науке и културе.

Сандуци у кућној радиности

О
сумњичени су након рата саслушавани, али је за своја дела кривично одговарао само Ковачић. Последњих дана рата Ковачић је побегао из Београда у Загреб, где је и ухапшен средином децембра 1918. године.

Према поверљивом допису који је управник Народног музеја Милоје М. Васић упутио државним органима одмах по ослобођењу, војне власти Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба приликом претреса Ковачићевог стана у Загребу проналазе више од 140 дрвених сандука испуњених предметима из државног инвентара Краљевине Србије. Ковачић се током суђења бранио да су му споменути сандуци подметнути. Пребацивао је Ковачић, између осталог, кривицу на Хермана да је заједно са мајором Славком Кватерником, почетком 1916, послао у бечки Војни музеј аустријске барјаке и оружје (из 1848/49), који су као експонати припадали Народном музеју.

Експонати као ратни плен

Д
а ствар буде трагикомичнија, Иван Ковачић је у својој одбрани тврдио да је за време окупације у Београду о свом трошку рестаурисао неколико десетина музејских слика, и да је средином 1916. године боравио чак у Бечу трагајући за седамнаест сандука из београдске Народне библиотеке, који су наводно тамо завршили. Чак је покушавао да издејствује и повраћај државне архиве коју су Бугари запленили у Нишу, децембра 1915. године. Са друге стране, Ковачић је изјавио да му није било познато чиме се све бавила Bergungs-Kommission ‒ комисија основана за потребе прикупљања архива, књига, музејских предмета и библиотека у Србији. Састајала се више пута у Београду и доносила одлуке шта ће са изабраним предметима да се уради. Сходно тим одлукама, вршен је и распоред предмета који су као ратни плен упућивани у центре свих аустроугарских покрајинских влада. Нажалост, улога комисије и рад њених чланова након рата никада нису судски испитани.

Пола године је трајало суђење Ковачићу, на ком је он у свим својим исказима негирао кривицу и оптуживао Косту Хермана као свог директног надређеног. Војни суд Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба, у Загребу, осудио је Ивана Ковачића због злочина проневере на шест месеци (!?) строгог затвора и губитак части. Одузети су му чин и одликовања. Након робије губи му се траг.

Све су радили по закону

В
ратимо се на Хермана и одбрану коју је дао војним иследницима Краљевства СХС, у Бечу, марта 1919. године. Одмах на почетку излагања, Херман је изјавио да је врло добро познавао мајора Ковачића пошто га је Гувернман њему доделио почетком априла 1916. како би средили и довели у ред сав материјал разних београдских музеја и многих научних завода. Ипак, Коста напомиње да се најнеугодније изненадио када је прочитао, средином новембра ʼ18, у загребачким листовима „Obzorˮ и „Agramer Tagblattˮ да је Ковачић ухапшен због крађе разних ствари из Народног музеја, Народне библиотеке и Универзитета пошто је, по наредби Гувернмана, све збирке и фондове српских институција Ковачић морао формално предати Народној комисији општинске управе београдске, 21. октобра исте године. Оваква врста оправдања сигурно је и иследницима звучала крајње наивно. С једне стране, Ковачић се бранио принципом скретања кривице, оптужујући Хермана да је као претпостављени био упознат са свим што се радило по Београду. С друге стране, Херман се дипломатски брани да су његови подређени и он радили по закону, да се трудио на све дозвољене начине да сачува српску културну баштину! На крају свог исказа Херман је изразио велико жаљење због одлуке нових власти да забране његов повратак у земљу, односно у Сарајево. Напомиње да се ставља у приправност ради одазивања на појашњење датог исказа уколико званични Београд то затражи од њега, али наглашава да је лошег здравља и да му је тренутно немогуће вишедневно путовање до Београда. Коста Херман није се вратио у Краљевство СХС, умро је у Бечу 1921. године.

Окупацина културна политика

Х
ерман је обављајући задатке у својству: помоћника гувернера Војног генералног гувернмана у Београду, управника босанског Земаљског музеја, уредника музејског „Гласникаˮ и књижевног листа „Надаˮ, организатора научних конгреса и изложби пропагандног карактера (па чак и као крајње фиктиван лик у Андрићевој приповеци о кмету Симану), искључиво заступао културно-политичке интересе Аустроугарске монархије у окупираним балканским земљама. Формално и помало лицемерно залагао се за заштиту и нераспарчавање српског културног добра које је ипак било девастирано заслугом Bergungs-Kommission-а. С друге стране, Иван Ковачић је постављењем на место управитеља свих институција науке и културе у Србији, одговорно причинио велику штету културној баштини Краљевине Србије. Много времена је било потребно, након Првог светског рата, да се српске културне и научне установе опораве од Ковачићевог приљежног и брижљивог вршења дужности.

 

 


Извор: РТС


 

 

 




 

Повезани текстови

Преведи

Велики рат (1914-1918)

Ратни фотограф Милоје Игрутиновић
Потресне фотографије Плаве гробнице обишле су...
Културно благо Србије као хрватски ратни плен
Према многим званичним записницима који се на...
Зејтинлик подно чешке Рудне горе
У спомен-костурници у Јиндриховицама почивају...

100. год. Балканских ратова

Чувајте образ побеђених [4]
Александар позива да се доврши велико и свето д...
Годишњица српског војног ваздухопловства [1912]
Авион Блерио на коме је извршен прв...
Повратак српских победника
ПОВРАТАК СРПСКИХ ПОБЕДНИКА И ОСВЕЋЕЊЕ И ОТКРИВА...
Преки војвода Танкосић [10]
Капетан Танкосић изазвао сукоб на граници у стр...

Нови текстови

Вести из „Немање“

АПП “ Света Тројица”
Кроз АПП “Светa Тројицa” желимо да н...
Купљен камион за потребе Сушаре у енклави Ново Брдо
У првој фази реализације пројекта ОПСТАНАК, који...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2018. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval