Пропаст лађе „Делиград” ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Коста Ђ. Кнежевић / Политика   
уторак, 25 април 2017 19:39

Милош Обреновић је пловио овом лађом (Фото архива "Политике")

Током рата на бојиштима не пропада само жива сила, него и направе које је људски ум направио за мирнодопске потребе, а које су за свог постојања биле необично познате и од људи поштоване. Тако се догодило и са „Делиградом“.

К
обилица ове славне лађе је изгледа положена у Француској за потребе Италије 1836, и поринута под именом „Пјаченца”, као речни реморкер на реци По. Због године изградње спада у прву групу најстаријих европских, речних парњача.

Царски Руси је купују 1853. године. У то доба док још није постала наша њоме је више пута пловио Дунавом до Царствујушчег града Вијене (Беч) и назад и наш кнез Милош Обреновић I, о чему су наши најстарији лађари често приповедали и показивали на бродски астал и столицу где би стари кнез обично седео или обедовао.

Н
а предлог кнеза Михаила Обреновића III, честитога сина кнеза Милоша, 9. јула 1862 (по старом календару), ту лађу је купила Кнежевина Србија и била понос нашег почетног паробродарства. Исте те године лађа добија наше ново име „Делиград“. Када је вештом дипломатијом кнеза Михаила дошло до дефинитивне предаје кључева градова, 6. априла 1867. турски низами (стајаћа војска) „Делиградом” пребачени су у Турску царевину, што је био повод да Чика-Љуба Ненадовић (1826–1895), син Проте Матеје, напише познату песму „Делиград“. Поред ретких цивилних потреба, коришћена је првенствено и као војна ратна лађа за превоз српске војске, опреме и рањеника у Српско-турском рату 1876–1878. године.

Нешто више од две деценије ова лађа је била првенствено коришћена у српској војсци, да би 1889. „Делиград” прешао дефинитивно из Министарства војног у Министарство привреде, постајући тако наша прва цивилна лађа. Први наш заповедник „Делиграда“, био је капетан Божо Радоничић из Доброте (Бока). Следећи је био капетан Александар Познановић из Херцег-Новог (Бока). Трећи је био капетан Марко Ђурић из Сентандреје (Мађарска), који је пловио пола века и пред пензионисање, 26. марта 1890. предао дужност капетану Божидару Ђаји, који заједно са контролором Николићем израђује план рада лађе и правилник о дужностима чланова посаде. Он је, такође, предложио Првом српском паробродарском друштву, које је тада било у оснивању, да се дотадашњи реморкер преиначи.

После темељног преуређења, када је уграђен нов јачи и савременији мотор, у бродоградилишту у Линцу, 1895, лађа постаје путнички, скоро салонски, савремени пароброд.

Н
ешто после Видовданског атентата у Сарајеву 1914. и ултиматума, када је Аустроугарска монархија отворено показала своју праву страну, Прво српско паробродарско друштво у намери да сачува цео свој лађарски парк (12 бродова и 53 барже) брзо шаље, 13. јула, до мирнијих вода тј. да низводно дођу до Кладова до границе са Румунијом. Пловило се углавном у групама од по три лађе, не рачунајући барже. Аустроугарска је увелико претпостављала какав ће бити српски потез и стога, два дана пре саме објаве рата Србији, прелазе у дејство желећи да присвоје српско речно бродовље да би тако још више појачали, као први ратни плен, своју трговачку флоту. Покушали су на превару да их заробе, говорећи им да је „неопходна контрола“ – варка која је само с почетка упалила...

„Делиград“, који је тада био под командом капетана Стеве Јовановића, чинио је другу групу наших лађа са „Шумадијом“ и реморкером „Крајина“. Дошавши до Старе Молдаве (румунски део Ђердапа), ради прегледа“, целе три посаде биле су заробљене и послате у заробљеништво. Оне су одмах биле замењене оближњим угарским морнарима. Српски морнари су сувише касно схватили о каквом је „прегледу“ реч, тако да их је непријатељ омео у покушају потапања својих лађа и неколико баржи.

Међутим, српска артиљерија ускоро дознаје да су наше заробљене лађе, заједно са још једним делом непријатељског бродовља скривено укотвљене недалеко од Бабакаја. Врховна команда наређује да се изврши одмазда. Истог дана командант Браничевског одреда пуковник Васић рапортира Врховној команди, 5. августа 1914, да су наши артиљерци погодили „Делиград“, који ту потону, заједно са свим укотвљеним лађама (аустроугарским и нашим), којих уопште није било мало.

Оштећење „Делиграда“ није било велико тако да га Мађари извуку и одшлепују, до Будимпеште, и оспособе га поново за пловидбу. Био је смештен, 23. новембра 1917, у зимовнику Лађмањош. Зима је те године била изузетно јака због чега су многа стара дрвета као од шале уздуж пуцала, тако да је чак и у поменутом зимовнику од јаког леда дошло до прскања, мрвљења и потапања многих лађа и баржи. Међу њима била је и наша лађа „Делиград“...

Н
ешто по свршетку рата, када се дно зимовника морало чистити, Мађари су понудили да нам врате назад „Делиград“. Нове власти Краљевства СХС нису имале разумевања, нити жеље да вредну и необично славну олупину приме, јер би, када су све срачунали, оправка била доста скупа, тако да су је бивши окупациони власници извукли на обалу, исекли и претопили.

Очигледно, када је почео Велики рат, стари пароброд уопште није имао среће! Постоји још податак да су у свечаној сали Првог српског паробродарског друштва, све до избијања Другог светског рата, били изложени првобитно кормило и звоно лађе „Делиград“, који су замењени 1895. у Линцу. Међутим, од ослобођења 1945. године овим нашим бродским реликвијама губи се сваки траг...

 


Извор: Политика

 

 

 

 




 

Повезани текстови

Преведи

Велики рат (1914-1918)

Витали ЖУЧНИ: Бежанија „дичних царских синова“
{xtypo_dropcap}С{/xtypo_dropcap}краћујући фро...
Гијом Аполинер: Прогон ћирилице и српског језика
Центар Београда за време окупације ...
Анри Барби: Војска убица (1918)
Аустроугарска наредба забрани о изл...
Шумадинац пали топа – и обара аероплан
  Олупина авиона у Војнотехни...

100. год. Балканских ратова

Наредба краља Петра [3]
На краљев позив огласила се звона, прангије, бу...
Годишњица српског војног ваздухопловства [1912]
Авион Блерио на коме је извршен прв...
Преки војвода Танкосић [10]
Капетан Танкосић изазвао сукоб на граници у стр...
Последњи јуриш официра [7]
Петнаест официра са исуканим сабљама у заносу с...

Нови текстови

Вести из „Немање“

Термини у билефелдској парохији
СВЕТОСАВСКА ШКОЛА: Недеља, 11.04.2010, након Свет...
Програм Првог Сабора полазника и организатора Светосавских школа
ПРОГРАМ Првог Сабора полазника и организатораСв...
Обележена слава Удружења – Свети Симеон Мироточиви
Удружење Срба „Немања" од свог ос...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2019. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval