Српски јунаци на војничким гробљима широм света ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Јелица Тапушковић   
уторак, 15 јул 2014 06:07
Thumbnail image 
Зејтинлик - чика Ђорђе Михајловић

У свету постоји 550 српских војничких гробаља, места сећања и појединачних споменика у 36 земаља. У њима је сахрањено око сто хиљада јунака из Првог светског рата, које је ту донео ратни вихор. У тим земљама, многи су ратовали, али су се многи и лечили у војним болницама.

Н
ајвећа српска војничка гробља налазе се у Грчкој, Чешкој, Македонији, Бугарској, Албанији, Румунији, Словачкој, Аустрији, Француској, Норвешкој, Великој Британији, али и афричким земљама – Алжиру, Тунису, Египту, Мароку. О гробљима ратника у иностранству бригу води Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а државни секретар Драган Поповић каже за МРС да је војнике велика ратна стихија одвела на страна ратишта са којих се нису вратили.

„Ратне ситуације су такве да ни војске ни државе не знају, када рат почне, где ће се и како завршити. Тако и у Првом светском рату нико није ни сањао да ће српска војска завршити у Албанији, да ће се опорављати на Крфу, на северу Африке и да ће пробијати Солунски фронт. Ратна ситуација је учинила да се нађемо на територији више земаља“, рекао је Поповић.

Он истиче да су гробља у добром стању, њихово одржавање плаћа држава, а евентуална оштећења, уколико се и догоде, веома брзо се санирају.

„Ми бринемо о тим гробљима, преко наших дипломатско – конзуларних представника. Ангажовани су и појединци који одржавају та гробља. На Зејтинлику је Ђорђе Михајловић, још увек виталан и задужен за то гробље, иако има 86 година. Он не само што брине о гробљу, већ и сачекује туристе, потомке и прича о томе шта нам се дешавало на тој територији. Наследника још нема, али највероватније ће добити помоћнике у септембру 2014. године“,  рекао је Поповић.

Управо Зејтинлик у Солуну јесте једно од највећих српских војничких гробаља. На њему је сахрањено око осам хиљада српских војника погинулих од 1916. до 1918. године, у биткама на Горничеву, Кајмакчалану, Груништу, Чукама, Црној реци, Соколу, Добром пољу, Ветернику, Козјаку, Кучком и Ђуровом камену. Само мали број солунаца није идентификован.

Још једно познато војничко гробље је чувена „Плава гробница“, названа тако јер су српски војници који су прошли албанску голготу, уточиште нашли на острву Видо надомак грчког острва Крф у Јонском мору. Они који нису успели да се излече и исцеле ране, сахрањивани су у мору, због недостатка гробних места.

Велики број спомен костурница и гробница постоји у Македонији – 38, а највеће је код Битоља, где је вечни мир нашло око 4400 ратника из чувене Горничевске битке, једне од најзначајнијих за пробој Солунског фронта.

Једна од већих костурница налази се у Чешкој – у Оломуцу је сахрањено 1200, у Јиндриховцима 7200 српских војника, који су умрли као заробљеници у Аустроугарској. У Аустрији је сахрањено осам хиљада српских војника који су били заробљени и који су преминули махом од тифуса. У Француској, на војничком гробљу Тије, 20 километара од Париза, почива 756 српских бораца, учесника пробоја Солунског фронта. У афричким земљама, сахрањено је 324 војника у Алжиру и око 2500 у Тунису, а њих је смрт задесила у француским војним болницама.

Драган Поповић каже да Србија само са Русијом и Словачком, од земаља у којима су сахрањени српски војници, има споразум о одржавању војних гробаља и спомен костурница. Тим споразумом је, истиче он, договорено да се парцела на којој се налази гробље трајно и бесплатно уступа другој држави, уз обавезу сталног одржавања. Са Русијом се отишло корак даље, па је тим споразумом предвиђено формирање руско-српске мешовите комисије која ће надгледати спровођење договора.

Наш саговорник наглашава и да је ресорно министарство, преко Министарства иностраних послова, пре месец дана покренуло иницијативу да и са осталим земљама, у којима се налазе гробља, потпише споразум. То би било веома значајно за све државе, истиче он, будући да се на територији Србије налазе 244 гробља на којима су сахрањени војници из 19 земаља.

Поред тога, каже Поповић, у плану је и да се до краја 2014. године усвоји закон о војним меморијалима, који би уредио ту област. Према његовим речима, тиме би се онемогућило да свако подиже споменик или спомен плочу где год хоће, а спречила би се и појава неких непримерених спомен обележја, што се дешавало у скоријој прошлости.

И
наче, посебна врста споменика, који имају и културну вредност, јесу крајпуташи – споменици подизани по селима, у црквеним портама, на раскрсницама, покрај путева, а многи од њих садрже орнаменте и потресне текстове који имају велику историјску и културну вредност. Велики је број таквих споменика из периода Првог светског рата и данас очуван, а највећи број њих налази се у западној Србији. Посебну пажњу на њима привлаче епитафи са духовитим или тужним порукама и изрекама, често у стиховима, а који говоре о узроцима смрти, ратовима, љубави, занимању и карактеру покојника.

 

Јелица Тапушковић

 
http://glassrbije.org/vrs/node/57

 

 

 

 

 

 




 

Повезани текстови

Преведи

Велики рат (1914-1918)

Анри Барби: Војска убица (1918)
Аустроугарска наредба забрани о изл...
Зејтинлик подно чешке Рудне горе
У спомен-костурници у Јиндриховицама почивају...
Пропаст лађе „Делиград”
Током рата на бојиштима не пропада само жива ...

100. год. Балканских ратова

Наредба краља Петра [3]
На краљев позив огласила се звона, прангије, бу...
Последњи јуриш официра [7]
Петнаест официра са исуканим сабљама у заносу с...
Повратак српских победника
ПОВРАТАК СРПСКИХ ПОБЕДНИКА И ОСВЕЋЕЊЕ И ОТКРИВА...
Преки војвода Танкосић [10]
Капетан Танкосић изазвао сукоб на граници у стр...

Нови текстови

Вести из „Немање“

АПП “ Света Тројица”
Кроз АПП “Светa Тројицa” желимо да н...
Покрет за српску Војводину и спас Србије
Српска мрежа за српску Војводину и спас Србије ...
Јединствена школа веронауке, родољубља и националног организовања
СВЕТОСАВСКА ШКОЛА Удружење Срба „Немања", Српска ...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2018. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval