Немања.de, веб презентација Удружења Срба из Билефелда

Хиљаду триста каплара, ђачки батаљон на маршу према Дрини
Фото „Шумадијска дивизија”/ Политика

Чачак – На ратним пољима Србије те 1914. они су били најлепши цветови и последња нада да ће својим младалачким жаром и беспримерним патриотизмом, који ће унети међу трупе искусних али изнемоглих ратника, разбити Поћорекову казнену експедицију и одбранити част своје земље...

Прошло је стотину година, проћи ће и многи вијекови, све до краја свијета и другог Христовог доласка, а Коста Војиновић се заборавити неће. Не могу га заборавити Срби, али ни србски непријатељи. Витеза страдалника заборав неће.

Коста је био класични примјер образованости и префињености једног правог србског јунака. Увијек уљудан, праведан и поносит. Поријекло од вучитрнских Војиновића, старе србске властеле, дало му је генетски основ за све што је у животу сам створио.

Као млада лекарка, Енглескиња Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Енглеску како би се се пријавила у добровољце. Ступила је одмах у једну од јединица Шкотских женских болница (Skottish Women’s Hospitals) која је назив добила у част Единбурга одакле је иницијатива потекла, најпре стационирану на терену централне Србије, на чијем челу је била докторка Елеонор Салто.

У спомен-костурници у Јиндриховицама почивају земни остаци 7.100 српских официра, војника и цивила које је аустроугарска војска заробила током 1914. и 1915.

Дуго се веровало да је Зејтинлик у Солуну убедљиво највеће српско војно гробље изван Србије.