Преки војвода Танкосић [10] Штампа
Написао Предраг Павловић и Новица Пешић   
субота, 26 јануар 2013 15:32

Капетан Танкосић изазвао сукоб на граници у страху од склапања мира. Расуло турских снага на положајима око Приштине

Свечан улазак ђенерала Михаила Живковића у Митровицу
Свечан улазак ђенерала Михаила Живковића у Митровицу
Извор: Народна библиотека Србије

С
РПСКА Трећа армија, као деснокрилна оперативна група у саставу главних српских снага, имала је задатак да разбије турске снаге које су затварале правце који из долине реке Топлице воде ка Приштини, ослободи област Косова Поља и тиме осигура бок и позадину Првој армији. У наставку је требало да главним снагама што пре избије у рејон Куманова и Скопља и садејствује Првој армији у одлучном сукобу са снагама турске Вардарске армије.

Начелник Врховног штаба генерал Радомир Путник јасно је прецизирао задатке Трећој армији али је команданту генералу Божидару Јанковићу оставио слободу да у складу са ситуацијом на бојишту доноси конкретне одлуке, јер је допуштао могућност да неки подаци Генералштаба нису потпуни и прецизни.

ЧЛАН МЛАДЕ БОСНЕ

ВОЈИСЛАВ Танкосић, познат као четнички војвода Танкосић, рођен је у селу Рукладе код Ваљева 1881. године. Учествовао је у завери против краља Александра Обреновића и у Мајском преврату 1903. Као члан четничке организације упућен је зими 1903/04. у Скопље, Битољ и Солун, где је организовао четничке акције. После аустроугарске анексије Босне и Херцеговине,1908, формирао је у Прокупљу четничку школу у којој су припремани добровољци за извршавање специјалних задатака у Босни и Херцеговини. Био је члан “Младе Босне” и Централне врховне управе организације “Уједињење или смрт” (назване “Црна рука”).

П
ланирани темпо наступања Треће армије, међутим, није остварен због непланиране борбе на граничној линији код села Мердара. Лапски четнички одред, под командом капетана Војислава Танкосића имао је задатак да неопажено пређе турску границу и олакша офанзивна дејства на фронту. Супротно томе, капетан Танкосић, познат по јунаштву, неустрашивости, смелим и изненадним одлукама, у току ноћи између 15. и 16. октобра напао је турску посаду у граничним караулама у Мировцу и Репи. Заузео је Репу и на тим положајима био задржан, јер је јаки турски Приштински одред, који је био истурен на тадашњој српско-турској граници, прешао у напад.

Због непланиране борбе, Други пешадијски пук Моравске дивизије другог позива, 16. октобра прелази у напад и успева да одбаци Приштински одред преко границе. У тој ситуацији Турци се користе лукавством и подижу белу заставу у знак предаје, али брзо отварају ватру и тада гине капетан прве класе Милан Поповић, који је командовао граничарима и четницима.

С
утрадан главне снаге Моравске и Шумадијске дивизије прихватају борбу и разбијају снаге турског Приштинског одреда. Даљи покушаји Турака и Шиптара да се консолидују и поврате гранични одсек, одбијени су. У међувремену, Лапски четнички одред је после заузимања карауле Васиљевац, успео да се пробије у горњи ток Лаба, северно од Подујева у турску позадину.

 


 

У
разјашњавању самовољног поступка капетана Танкосића, послератни историчари су били јединствени: циљ четничког команданта био је да што пре поништи све споразуме између Србије и Турске. Историчар Љуба Јовановић у “Самоуправи” и генерал Љ. Марић у “Ратнику” од 1924. године, сматрају да је капетан Војислав Танкосић, као члан тајне организације “Уједињење или смрт” страховао да Турска не пристане на постављене услове балканских савезника, што би значило одлагање рата, а тиме и одлагање ослобођења српских области под турском влашћу.

Капетан Танкосић је могао свој четнички Лапски одред да неопажено провуче преко граничне линије, као што је то чинио много пута до тада, и изврши постављени задатак, али је одлучио да то учини под борбом, изазове сукобе већих размера и озваничи почетак рата. Танкосић није позван на одговорност иако је то тражио командант Моравске дивизије другог позива, јер је уживао подршку виших војних кругова.

Г
раничне борбе на Косову и Метохији завршене су 19. октобра 1912. године, а након тога створени су услови за наступање српске Треће армије ка Приштини. Обострани губици били су велики. Само у Моравској дивизији било је 940 погинулих и рањених, међу којима велики број четника.

Моравска дивизија другог позива под командом пуковника Милана Недића отпочела је наступање 22. октобра рано ујутру обухватом са истока с циљем да што пре заузме доминантне тачке правцем Шатор-Крш-Риманиште и тиме олакша Шумадијској дивизији првог позива наступање кроз Тенешдолски теснац и Дринској дивизији другог позива избијање на гребен Пруговац. Овај маневар помогао би и нападу с фронта батеријама Шумадијског артиљеријског пука из правца Риманишта. Оваквим распоредом и уз фронтални напад Трећег пука турске снаге доносе одлуку да напусте положаје на левој обали Сићевичке реке.

Око 10 часова Моравска дивизија другог позива распоређена је на десној обали Сићевачке реке. Напади су започели око поднева маневром Другог топличког пука и за само сат времена цели турски положај на фронту Моравске дивизије био је стављен под јаку ватру. Око 14 часова турске снаге почеле су да се повлаче прво с Бирове чуке, а затим и са висова југоисточно од ње.

П
овлачење турских и шиптарских снага са ових најважнијих положаја код Приштине условило је повлачење и јединица које су се супротстављале Трећем пуку, пре него што је овај и кренуо у напад. Расуло се наставило и код других турских снага које су ужурбано одступало ка Липљану и приштинској железничкој станици. У таквој ситуацији командант дивизије наредио је да Други топлички пук пређе у гоњење, а остале јединице наставе покрет ка Приштини.

Око 16 часова повукли су се и последњи турски делови који су бранили прилазе Приштини, па је Други батаљон Другог топличког пука ушао у Приштину, а потом и други делови дивизије. Тако је 22. октобра 1912. године Трећа армија ослободила Приштину без већих напора, а турске јединице су се повукле ка Урошевцу.

У борбама је из састава српских јединица избачено укупно 1.507 војника и официра.

 

(Наставиће се)

 


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:400122-Preki-vojvoda-Tankosic

 

Удружење Срба „Немања“ припрема објављивање монографије о Балканским ратовима 1912–1913. године. Монографија, која  ће се појавити током 2013, садржаће аутетнтичне записе из Балканских ратова, фотографије и документе који потпуније осветљавају ово поглавље српске ослободилачке историје.