Пробој Милана Недића [9]

Написао Предраг Павловић и Новица Пешић

субота, 05 јануар 2013 14:32

Страна 1 од 2

После победе у Кумановској бици настављено је опрезно и успорено напредовање српске Прве армије ка Битољу што су искористили Турци да консолидују снаге и припреме се за борбу код Битоља

Руски добровољци у Битољу, 1912.
Извор: Народна библиотека Србије

ОСЛЕ победе у Кумановској бици настављено је опрезно и успорено напредовање српске Прве армије ка Битољу што су искористили Турци да консолидују снаге и припреме се за борбу код Битоља. Српска Врховна команда, на основу обавештајних података, процењује да ће турски командант Зеки-паша организовати одсудне борбе код Битоља, па главне снаге упућује правцем Велес-Прилеп, а Моравску дивизију другог позива правцем Тетово-Гостивар-Кичево.

САРАДНИК НЕМАЦА

РОЂЕН 1878. у Гроцкој, Милан Недић је 1904. завршио Вишу школу Војне академије. Током балканских ратова заслужио је бројна одликовања и медаље за храброст. Његова јединица чувала је одступницу српске војске у повлачењу преко Албаније, а 1916. био је ордонанс краља Петра.

Недић је постао армијски генерал 1930, а министар војске и морнарице 1939. године. У време окупације водио је „Владу националног спаса“. Живот је завршио 1946. пошто је наводно извршио самоубиство у београдском затвору. Управо су бројне контроверзе везане за ратне године и његову сарадњу са Немцима.

Снажним налетом, снаге Прве армије савладавају отпор турске одбране на Бабуни и отварају пут ка Прилепу који ослобађају 5. октобра. Командант турског 5. корпуса Кара Саид-паша одлучује да следећу одбрану организује на алиначким положајима, јаком природном упоришту. Моравска дивизија другог позива такође постиже борбене успехе: 30. октобра ослобађа Тетово, а 2. новембра Гостивар. Фети-паша, командант турског 7. корпуса повлачи се на положаје испред Кичева. Под налетом пукова српске војске турска одбрана је скршена и 5. октобра ослобођено је Кичево.

На алиначком положају, погодном природном објекту који одваја Прилепско од Битољског поља, стационирао се део снага турског 5. корпуса и организовао снажну одбрану. Српске снаге су 6. новембра 1912. године у ослобођеном Прилепу неопрезно парадирале улицама града уз поздраве одушевљеног народа, не знајући да су на домету турске артиљерије са Алинаца. Снаге Моравске и Дринске дивизије првог позива, иако изненађене, брзо се организују за борбу.

уковник Павле Јуришић Штурм, командант Дринске дивизије првог позива, муњевито реагује и без армијске заповести, наређује напад на алиначке положаје. Обе српске дивизије одмах крећу у одлучни напад, а око поднева им се прикључује и Коњичка дивизија па заједно, борбом прса у прса, савладавају отпор турског 5. корпуса чији војници у нереду беже са бојишта.

Српске јединице оствариле су још једну велику победу у боју код Алинаца, али су имале и знатне губитке. Из Дринске дивизије је избачено из строја 1.506 војника и 23 официра. Овде су испољени висок морал и храброст војника и официра.

После тих исцрпљујућих борби снаге српске Прве армије застале су на Шемници и Црној реци ради одмора и попуне, припремајући се за предстојеће борбе у битољском крају. Зеки-паша распоредио је у линији сва три своја корпуса.

<< Почетак < Претходна 1 2 Следећа > Крај >>