Замке војводе Путника [5] ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Предраг Павловић и Новица Пешић   
уторак, 27 новембар 2012 19:07

Путник од сељачке војске створио модерну армију, довољно моћну да победи Турке. Турска војска се повлачи од Куманова ка Битољу

Војвода Радомир Путник
Војвода Радомир Путник

Р
АДОМИР Путник се залагао за стварање савеза балканских хришћанских држава, окренутог против Турске. Истовремено, био је главни представник Србије у преговорима о том савезу. Његова претпоставка је била да ће се турске снаге налазити на положајима око Овчег поља, али је турска војска имала главне снаге код Куманова.

Путник је у основи добро проценио ситуацију, и од Прве армије, која се кретала моравско-вардарским правцем, направио веома јаку и дисциплиновану армију, која је могла да порази турску Вардарску армију, без обзира на њену јачину и распоред. Потврда оваквог размишљања војних стручњака је доказана одлучујућом победом Прве армије код Куманова 23. и 24. октобра 1912.

После ове битке Путник је добио чин војводе. Он је тактички главнину снага послао преко Велеса, а споредне снаге преко Кичева према Ресну, и тиме потпуно изненадио турску команду.

За успех у модернизацији српске војске, мобилизацији и концентрацији на полазне ратне положаје и касније победе српске и савезничке војске, најзаслужнији је генерал Радомир Путник, начелник штаба Врховне команде, који је у стварности био врховни командант. Личност од великог ауторитета, Путник је, налазећи се десет година на челу српске војске, у условима парламентарне демократије, темељно, упорно и зналачки радио на њеном усавршавању и доградњи тако да је од сељачке војске створио модерну армију.

Т
урска војска је на Балкану стационирала своју Западну армију под командом Реза-паше и имала је три одвојене групације према грчкој, српској и црногорској војсци. Према српској војсци на простору Македоније налазила се Вардарска армија, командант Зеки-паша, јачине 89.000 људи у саставу три корпуса - 5. корпус у рејону Штипа, 6. корпус код Велеса и 7. корпус између Скопља и Куманова. Турски корпуси су имали низамске и редивске дивизије са укупно око 10.000 у дивизији. Групација у северној Албанији и Скадру имала је 24.000 људи.

Првобитни турски план предвиђао је дефанзиву, док се не заврши мобилизација и концентрација да би потом снаге на вардарском војишту, ослонцем на утврђени штипски рејон, организовале одбрану, све док се не туче бугарска војска у Тракији. Пред сам рат главнокомандујући турске војске Назим-паша је изменио оперативни план и уместо почетне дефанзиве наредио је да Вардарска армија дејствује офанзивно на север и одвојено туче војске балканских држава.

Црна Гора је 8. октобра 1912. године објавила рат Турској и тиме је званично започео Први балкански рат. Србија и Бугарска су то учиниле 17. октобра, а Грчка 19. октобра 1912. године.

Д
ирективом српске Врховне команде од 13. октобра 1912. године, одређени су правци дејстава и задаци армија. Очекивало се да главне турске снаге буду концентрисане за борбу на простору Овче поље - Велес - Штип, па је у вези с тим српска Прва армија усмерена моравско-вардарским; српска Трећа армија косовским, а српска Друга армија криворечким правцем. Све армије би се оперативно сјединиле у долини Вардара да би се турским снагама наметнула битка, пре него што се среде и организују за борбу.

МИШИЋ ДЕСНА РУКА

ВЕЛИКЕ заслуге у рату за ослобођење српских територија припадају и сарадницима генерала Путника, нарочито генералштабном пуковнику Живојину Мишићу. Он је као помоћник начелника штаба Врховне команде Радомира Путника био његова десна рука, јер је - како је истакао генерал Живко Павловић „у најтежим тренуцима својим оптимизмом и чврстином карактера одржавао и самог Путника у уверењу у добар исход операција српске војске“. Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала.

У
очи изненадног судара Прве српске и турске Вардарске армије код Куманова однос снага био је у корист Срба: у пешадији више од 2:1, у коњици око 3:1. Турци су били незнатно надмоћнији по броју батерија (41:39) и артиљеријских оруђа (164:148). Дунавску дивизију сачињавали су: штаб у манастиру Забели, иза Старог Нагоричана. На десном крилу 9, на левом 18. пешадијски пук ојачан 3. артиљеријским дивизионом (три пољске батерије). У резерви су били: 7. и 8. пешадијски пук (без једног батаљона) и 3. дивизијски артиљеријски пук (без 3. дивизиона, свега 6 пољских брзометних батерија).

На дивизијским крилима нашла се по једна пионирска чета. Дивизијски коњички пук био је код Стрмовца у долини Пчиње. У левој побочници један батаљон 8. пешадијског пука на Орловцу.

Док су се јединице Прве армије спремале за почетак операција на свом правцу, Трећа армија је у граничном појасу према Косову и Метохији раније започела борбу, 15. октобра, изненадним и непланираним дејством Лапског четничког одреда под командом капетана Војислава Танкосића. Те борбе онемогућиле су планирано наступање Треће армије тако да није учествовала у разбијању турске Вардарске армије у Кумановској бици, али је ипак била од користи, јер је везивала редифе и башибозуке Шиптара, мобилисаних са тог простора.

И српска Друга армија није учествовала у Кумановској бици, али је везивала две турске низамске дивизије код Кратова и у долини Струме. Тимочка дивизија је 24. и 25. октобра водила тешке борбе са деловима турске 15. низамске дивизије, а када је коначно 25. увече успела да овлада Црним врхом, турске снаге су већ биле у повлачењу од Куманова према Велесу.

Кумановску битку, једну од најзначајнијих у Првом балканском рату, војевала је српска Прва армија под командом престолонаследника Александра Карађорђевића, младића од 24 године живота без војног знања, и искусног начелника штаба генералштабног пуковника Петра Бојовића. У дане 23. и 24. октобра успела је да разбије турску Вардарску армију и натера је на опште повлачење ка Битољу и Ђевђелији.

(Наставиће се)


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:399394-Zamke-vojvode-Putnika

 

Удружење Срба „Немања“ припрема објављивање монографије о Балканским ратовима 1912–1913. године. Монографија, која  ће се појавити током 2013, садржаће аутетнтичне записе из Балканских ратова, фотографије и документе који потпуније осветљавају ово поглавље српске ослободилачке историје.

 

 




 

Повезани текстови

Преведи

Велики рат (1914-1918)

Срби умеју да живе и умеју да умру
Као млада лекарка, Енглескиња Френсис Вејкфил...
Културно благо Србије као хрватски ратни плен
Према многим званичним записницима који се на...
Ратни фотограф Милоје Игрутиновић
Потресне фотографије Плаве гробнице обишле су...

100. год. Балканских ратова

Марш ђенерала Јанковића [11]
Командант Треће армије на челу свечане параде у...
Напред, браћо, изгибосмо! [6]
Војвода Вук никада није клекнуо већ је стојећи ...
Пробој Милана Недића [9]
После победе у Кумановској бици настављено је о...
Слобода само оружјем [2]
Рат са Турцима за балканске народе био неизбежа...

Нови текстови

Вести из „Немање“

20 година од оснивања Удружења
  Удружење Срба „Немања“ обе...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2022. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval