Замке војводе Путника [5] ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Предраг Павловић и Новица Пешић   
уторак, 27 новембар 2012 19:07

Путник од сељачке војске створио модерну армију, довољно моћну да победи Турке. Турска војска се повлачи од Куманова ка Битољу

Војвода Радомир Путник
Војвода Радомир Путник

Р
АДОМИР Путник се залагао за стварање савеза балканских хришћанских држава, окренутог против Турске. Истовремено, био је главни представник Србије у преговорима о том савезу. Његова претпоставка је била да ће се турске снаге налазити на положајима око Овчег поља, али је турска војска имала главне снаге код Куманова.

Путник је у основи добро проценио ситуацију, и од Прве армије, која се кретала моравско-вардарским правцем, направио веома јаку и дисциплиновану армију, која је могла да порази турску Вардарску армију, без обзира на њену јачину и распоред. Потврда оваквог размишљања војних стручњака је доказана одлучујућом победом Прве армије код Куманова 23. и 24. октобра 1912.

После ове битке Путник је добио чин војводе. Он је тактички главнину снага послао преко Велеса, а споредне снаге преко Кичева према Ресну, и тиме потпуно изненадио турску команду.

За успех у модернизацији српске војске, мобилизацији и концентрацији на полазне ратне положаје и касније победе српске и савезничке војске, најзаслужнији је генерал Радомир Путник, начелник штаба Врховне команде, који је у стварности био врховни командант. Личност од великог ауторитета, Путник је, налазећи се десет година на челу српске војске, у условима парламентарне демократије, темељно, упорно и зналачки радио на њеном усавршавању и доградњи тако да је од сељачке војске створио модерну армију.

Т
урска војска је на Балкану стационирала своју Западну армију под командом Реза-паше и имала је три одвојене групације према грчкој, српској и црногорској војсци. Према српској војсци на простору Македоније налазила се Вардарска армија, командант Зеки-паша, јачине 89.000 људи у саставу три корпуса - 5. корпус у рејону Штипа, 6. корпус код Велеса и 7. корпус између Скопља и Куманова. Турски корпуси су имали низамске и редивске дивизије са укупно око 10.000 у дивизији. Групација у северној Албанији и Скадру имала је 24.000 људи.

Првобитни турски план предвиђао је дефанзиву, док се не заврши мобилизација и концентрација да би потом снаге на вардарском војишту, ослонцем на утврђени штипски рејон, организовале одбрану, све док се не туче бугарска војска у Тракији. Пред сам рат главнокомандујући турске војске Назим-паша је изменио оперативни план и уместо почетне дефанзиве наредио је да Вардарска армија дејствује офанзивно на север и одвојено туче војске балканских држава.

Црна Гора је 8. октобра 1912. године објавила рат Турској и тиме је званично започео Први балкански рат. Србија и Бугарска су то учиниле 17. октобра, а Грчка 19. октобра 1912. године.

Д
ирективом српске Врховне команде од 13. октобра 1912. године, одређени су правци дејстава и задаци армија. Очекивало се да главне турске снаге буду концентрисане за борбу на простору Овче поље - Велес - Штип, па је у вези с тим српска Прва армија усмерена моравско-вардарским; српска Трећа армија косовским, а српска Друга армија криворечким правцем. Све армије би се оперативно сјединиле у долини Вардара да би се турским снагама наметнула битка, пре него што се среде и организују за борбу.

МИШИЋ ДЕСНА РУКА

ВЕЛИКЕ заслуге у рату за ослобођење српских територија припадају и сарадницима генерала Путника, нарочито генералштабном пуковнику Живојину Мишићу. Он је као помоћник начелника штаба Врховне команде Радомира Путника био његова десна рука, јер је - како је истакао генерал Живко Павловић „у најтежим тренуцима својим оптимизмом и чврстином карактера одржавао и самог Путника у уверењу у добар исход операција српске војске“. Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала.

У
очи изненадног судара Прве српске и турске Вардарске армије код Куманова однос снага био је у корист Срба: у пешадији више од 2:1, у коњици око 3:1. Турци су били незнатно надмоћнији по броју батерија (41:39) и артиљеријских оруђа (164:148). Дунавску дивизију сачињавали су: штаб у манастиру Забели, иза Старог Нагоричана. На десном крилу 9, на левом 18. пешадијски пук ојачан 3. артиљеријским дивизионом (три пољске батерије). У резерви су били: 7. и 8. пешадијски пук (без једног батаљона) и 3. дивизијски артиљеријски пук (без 3. дивизиона, свега 6 пољских брзометних батерија).

На дивизијским крилима нашла се по једна пионирска чета. Дивизијски коњички пук био је код Стрмовца у долини Пчиње. У левој побочници један батаљон 8. пешадијског пука на Орловцу.

Док су се јединице Прве армије спремале за почетак операција на свом правцу, Трећа армија је у граничном појасу према Косову и Метохији раније започела борбу, 15. октобра, изненадним и непланираним дејством Лапског четничког одреда под командом капетана Војислава Танкосића. Те борбе онемогућиле су планирано наступање Треће армије тако да није учествовала у разбијању турске Вардарске армије у Кумановској бици, али је ипак била од користи, јер је везивала редифе и башибозуке Шиптара, мобилисаних са тог простора.

И српска Друга армија није учествовала у Кумановској бици, али је везивала две турске низамске дивизије код Кратова и у долини Струме. Тимочка дивизија је 24. и 25. октобра водила тешке борбе са деловима турске 15. низамске дивизије, а када је коначно 25. увече успела да овлада Црним врхом, турске снаге су већ биле у повлачењу од Куманова према Велесу.

Кумановску битку, једну од најзначајнијих у Првом балканском рату, војевала је српска Прва армија под командом престолонаследника Александра Карађорђевића, младића од 24 године живота без војног знања, и искусног начелника штаба генералштабног пуковника Петра Бојовића. У дане 23. и 24. октобра успела је да разбије турску Вардарску армију и натера је на опште повлачење ка Битољу и Ђевђелији.

(Наставиће се)


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:399394-Zamke-vojvode-Putnika

 

Удружење Срба „Немања“ припрема објављивање монографије о Балканским ратовима 1912–1913. године. Монографија, која  ће се појавити током 2013, садржаће аутетнтичне записе из Балканских ратова, фотографије и документе који потпуније осветљавају ово поглавље српске ослободилачке историје.

 

 




 

Повезани текстови

Преведи

Велики рат (1914-1918)

Таин, српски војнички хлеб – симбол и спас
Таин Алексе Здравковића -  Муз...
Јован Д. Митровић: “Kofferbesitzer” у Војном генералном гувернману Србија
Коста Херман и Иван Ковачић Коста Хeрман је ...
Ратни фотограф Милоје Игрутиновић
Потресне фотографије Плаве гробнице обишле су...

100. год. Балканских ратова

Слобода само оружјем [2]
Рат са Турцима за балканске народе био неизбежа...
Напред, браћо, изгибосмо! [6]
Војвода Вук никада није клекнуо већ је стојећи ...
Годишњица српског војног ваздухопловства [1912]
Авион Блерио на коме је извршен прв...
Последњи јуриш официра [7]
Петнаест официра са исуканим сабљама у заносу с...

Нови текстови

Вести из „Немање“

Саопштење: друга фаза реализације пројекта ОПСТАНАК
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пр...
Сећање на сусрет са блаженопочившим Патријархом Павлом
Давне 2000. године, јуна месеца, група билефелдс...
Православна веронаука у школама СРВ
ВАЖНА ИНФОРМАЦИЈА за православне родитеље и ученик...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2019. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval