Чувајте образ побеђених [4] Штампа
Написао Предраг Павловић и Новица Пешић   
недеља, 18 новембар 2012 21:55

Александар позива да се доврши велико и свето дело уједињења српства. Војвода Путник: Железничари су одлична Четврта армија

Проглас српском народу Краља Петра, 6. октобар 1912. - Народна библиотека Србије

В
ЕЋ првог и другог дана од објаве мобилизације пукови су били скоро попуњени. Поред обвезника на зборишта су стизали и непозвани, њих око 20.000 нераспоређених, који су тражили да буду у ратним јединицама. Од њих су формирани прекобројни пукови.

Српска војска у време мира имала је око 20.000 људи, а током мобилизације повећана је за још 335.000 људи. Било је ту преко 21.000 кола, око 50.000 коња и више од 42.000 волова. Ово је био врло висок проценат мобилизације када се зна да је Србија имала око 2.900.000 становника и била највећа међу балканским државама које су се спремале за рат. 

 

К
онцентрација трупа на јужном граничном фронту вршена је комбиновано, превожењем и маршевањем. Железницом нормалног колосека Београд - Врање превезени су главни делови Дунавске дивизије и Дринске дивизије првог и другог позива и Коњичке дивизије. Железничари су радили напорно и непрекидно, возови су ишли на време и трупе су стизале према плану. Генерал Путник је после тога изјавио:

"Наши железничари су одлична Четврта армија".

Многе јединице Народне војске првог, другог и трећег позива маршевале су по лошим путевима до својих полазних положаја. Дванаест дана се војска непрекидно кретала ка југу Србије тако да је већ 18. октобра највећи део био прикупљен на концентрацијским просторијама и био спреман за борбена дејства.

Врховни командант српске војске био је краљ Петар Први Карађорђевић, а начелник штаба Врховне команде генерал Радомир Путник.


ТРКОМ У КОМАНДУ

У КЊИЗИ "Са гвозденим Другим пешадијским пуком књаза Михаила у 1912." пуковник Јован Наумовић овако је видео мобилизацију: "На лицима видиш раздраганост, из очију читаш понос... људи са Заплања, из Јабланице, са врхова Копаоника... оставише све: рало, кола, овце, говеда, воћњаке, кукурузе, шареницу и упртачу на леђима, неколико грошева и комад хлеба, збогом, па хајд у команду..."


П
рва армија имала је у саставу Моравску, Дринску и Дунавску дивизију првог позива, Тимочку и Дунавску другог и Коњичку дивизију. Укупно 131.918 људи концентрисано је у долини Јужне Мораве, у ширем рејону Врања. Командант престолонаследник Александар, начелник штаба генералштабни пуковник Петар Бојовић.

Друга армија, у саставу Тимочка дивизија првог позива и бугарска Седма (Рилска) дивизија, јачине 73.638 војника концентрисана је на простору Ћустендил - Дупица. Командант генерал Степа Степановић, начелник штаба потпуковник Војислав Живковић.

Ибарска војска, у чијем су саставу били Шумадијска дивизија другог позива и Пети прекобројни пук, јачине 25.417 људи концентрисана је у рејону Рашке. Командант генерал Михајло Живковић, начелник штаба потпуковник Душан Поповић.

Јаворска бригада (Четврти пешадијски пук другог позива и Трећи прекобројни пук), под командом потпуковника Миливоја Анђелковића Кајафе и начелника штаба мајора Душана Трифуновића, јачине 12.000 људи, распоређена је на Јавору.

Трећа армија под командом генерала Боже Јанковића, у којој су били Шумадијска дивизија првог позива, Дринска и Моравска дивизија другог позива и Моравска бригада другог позива, јачине 75.792 војника, подељена је у две оперативне групе: Топличка - у рејону Топлице и Мердара, и Медвеђска - у рејону Медвеђе и Тупалског виса. Јединице ове армије биле су одређене да ослободе Косово и Метохију.


Српска војска је била концентрисана непосредно иза границе, па је тиме завршен и стратегијски развој јединица за борбу. Све је било спремно, само се чекала наредба врховног команданта краља Петра Првог да се крене у јуриш.


У СВЕТИ БОЈ

Командант Другог пука потпуковник Владимир Ристић поздрављајући редом батаљоне, мушким гласом крикну: "Јунаци! Његово величанство краљ, наш врховни командант, изволео је наредити мобилизацију целокупне војске. Радујем се што ми је судбина доделила да, ако Бог хоће, поведем вас у свети бој! Вас Топличане - дичне потомке Југ Богдана; вас Куршумличане - Страхинића бана; вас са горње Топлице - Топлице Милана; вас Косаничане - Косанчић Ивана!..."


Непосредно пред почетак борбених дејстава старешинама и војницима Прве армије обратио се престолонаследник Александар Карађорђевић:

Ј
унаци, дошао је тренутак да ми наставимо и довршимо велико и свето дело ослобођења и уједињења српства, које је започео мој прадед, неумрли Карађорђе, са вашим прадедовима, а које је прихватио и продужио кнез Милош Велики, а потом краљ Милан са вашим очевима. Нама њиховим потомцима припала је част и срећа, да започето свето дело до краја изведемо под заповедништвом нашег врховног команданта Његовог величанства краља Петра Првог ... Према побеђеном непријатељу и непријатељу који се преда будите човечни и милостиви, јер он тада престаје бити непријатељ, него остаје само човек, а према човеку треба бити човечан. Куће, имања, част и образ побеђеног непријатеља и његове породице штедите и штитите, као и куће, имање и част сопственог народа, јер то не захтева само човечност и наша православна вера, него то и доликује јунацима..."

Концентрација и распоред осталих савезничких војски завршен је до 8. октобра 1912. године. Заједнички врховна команда и општи савезнички ратни план није постојао, али је постојала заједничка политика и стратегија, која је свима била јасна и сажета у једној реченици: свим расположивим снагама и максималним заједничким напорима потући европски део турске војске на самом почетку рата пре него што се појача трупама из Мале Азије.

Главне српске снаге оперисале би правцем Куманово - Скопље - Штип; црногорске према Скадру; грчке према Солуну; бугарске ка Цариграду.


(Наставиће се)

 

 

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:399203-Cuvajte-obraz-pobedjenih

 

 


Удружење Срба „Немања“ припрема објављивање монографије о Балканским ратовима 1912–1913. године. Монографија, која  ће се појавити током 2013, садржаће аутетнтичне записе из Балканских ратова, фотографије и документе који потпуније осветљавају ово поглавље српске ослободилачке историје.