Наредба краља Петра [3] Штампа
Написао Предраг Павловић и Новица Пешић   
субота, 03 новембар 2012 22:44

На краљев позив огласила се звона, прангије, бубњеви и гајде. Аустроугарска и Русија покушале да спрече рат

 

Наредба ђенерала Радомира Путника од 26. септембра 1912. године (по хришћанском календару), Војни архив Србије

Наредба ђенерала Радомира Путника
Извор: Војни архив Србије *

Т
УРСКА је прозрела намеру балканских држава па је у септембру извршила делимичну мобилизацију војске у европском делу своје империје и запретила одлучним отпором. То није поколебало балканске народе који су муњевито реаговали и 30. септембра 1912. године објавили општу мобилизацију својих снага. У духу договора са Србијом и Бугарском, потом је Црна Гора 8. октобра објавила рат Турској.

 

Затеченe таквим развојем догађаја Аустроугарска и Русија су покушале да балканске савезнике одврате од рата тврдњама да су предузеле мере код турских власти да изврше реформе у духу члана 23. Берлинског уговора и да неће дозволити никакве промене у европском делу Турске.

Да би донекле умириле велике силе, балкански савезници су Турској упутили оштар ултиматум захтевајући опште реформе на Балкану - да подјармљени народи добију административне аутономије, локалне скупштине, слободно школство на матерњем језику, локалну милицију... Пошто је те захтеве Турска глатко одбила, Србија и Бугарска су 17, а Грчка 18. октобра 1912. године објавиле рат Турској.

С
рбија је тада имала само копнену војску, која се делила на Народну војску (три позива) и Посебну одбрану. Оперативну војску су сачињавали обвезници првог и другог позива, старости од 21. до 31. и од 32. до 38. године старости. Младићи од 18. до 21. године и старији људи од 38. до 45. године били су сврстани у Последњој одбрани са задатком да штите границе и обезбеђују значајне јавне објекте.

Територија Србије подељена је на дивизијске области: Моравска, Дунавска, Дринска, Шумадијска и Тимочка. У саставу сваке области биле су по две пешадијске дивизије, првог и другог позива. Рецимо, Моравска дивизија првог позива (око 35.000 људи) имала је у свом саставу четири пука (4.860 људи), по један артиљеријски и коњички пук, једну пионирску чету и друге неопходне делове. Дивизије другог позива (око 20.000 људи) имале су само три пука, артиљеријски и коњички дивизион и друге делове, значи биле су слабијег састава.

Наоружање српске војске било је прилично слабо и застарело. Оперативна војска наоружана је брзометном пушком, док је трећи позив имао стару једнометну пушку "берданку". Сви пукови првог и другог позива имали су по четири митраљеза и укупно 544 топа. Војници су углавном имали оскудну ратну опрему, с мало шатора и ћебади, а комора је имала претежно воловску вучу, што је успоравало наступање дивизија на бојишту.

Обвезници свих позива, ђаци и студенти, имали су редовне годишње вежбе у руковању наоружањем. Пред сам рат припреме су интензивиране, а већина пензионисаних официра, раније непожељних, била је реактивирана. Изненада и превремено пензионисани пуковник Живојин Мишић постављен је за помоћника начелника Генералштаба генерала Радомира Путника.

Е
кономски још слаба Србија је ипак могла да исхрани и снабде опремом своју војску (350.000 људи), јер је рат против Турака, вековног угњетача, жељно ишчекиван и сви су га са одушевљењем прихватили, јер је доносио коначно ослобођење свог живља на српским етничким просторима.

Ево како је Сотир Аранђеловић у својим "Успоменама", описао расположење маса: "Месец септембар почиње, и уместо да се по селима и грађанству воде разговори о сакупљању летине, да трговци воде рачуна о трговачким пословима и да чиновништво после летњих врућина прегне на интензивнији рад... оно се само воде разговори о наступајућем рату, о припремама за рат. Војници спремају одела, официри униформе, коњаници и коморџије коње и кола, једном речју све се дало само на спрему и сви мисле на рат, а скоро никога нисам могао приметити да је услед тога замишљен, туробан, зловољан."

К
ада је Турска 24. септембра 1912. године наредила мобилизацију својих 10 европских дивизија, па потом заробила транспорт артиљерије која је купљена у Француској, а путовала преко Солуна за Србију и када су турске власти одбиле ултиматум балканских савезника од 13. октобра исте године, куцнуо је час да се крене у завршне припреме за рат.

 


 

ДОПИСНИЦИ ЗАДИВЉЕНИ

ЗАДИВЉЕНИ расположењем народа за рат, страни дописници извештавали су свет о јединству и решености Србије да коначно рашчисти са турским вишевековним ропством. Један од њих је писао: "Радници печалбари, који су недељама живели само од хлеба и лука, нису чекали исплату, већ су одмах пошли на збориште..." Други страни дописник јавља: "Видевши овај дубоки патриотизам и свету ватру која је букнула у свачијој души, ја сам постао свестан неминовности победе балканских савезника."

Г
енерал Радомир Путник, начелник српског Генералштаба, 30. септембра 1912. године у 11 часова поднео је краљу Петру Првом Карађорђевићу на потпис Указ о мобилизацији. Истога дана у 12.13 објављено је следеће саопштење: "Његово величанство краљ Петар Први наредио је мобилизацију првог, другог и трећег позива Народне војске и Последње одбране. Први дан мобилизације је 30. септембар."

Одмах затим из Министарства војног полетеле су депеше командантима дивизијских области, а из њих трупама и установама, окружним и среским начествима. Курири су јурили на коњима, пешке, звонила су сва звона цркава, пуцале су са брда прангије, буктале ватре, бубњали добоши, свирале трубе и гајде. Све су то били уговорени знаци да се народу обзнани краљев позив.

На све стране по градовима и селима изливало се велико народно родољубље, младићи и старији људи обучени у свечана одела песмом и игром су се у групама кретали путевима Србије да би што пре стигли у своје јединице. Цели свет је био задивљен манифестацијама омладине која је стизала на зборишта.

Краљев Указ о мобилизацији и народно одушевљење убрзо је одобрила и Народна скупштина Србије.

 

(Наставиће се)

 


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:399119-Naredba-kralja-Petra

 

 

Илустрација, Nemanja.de: Наредба ђенерала Радомира Путника од 26. септембра 1912.
* Извор: Војни архив Србије p02 kutija 157 f01 010 dokument 008

 

 

Удружење Срба „Немања“ припрема објављивање монографије о Балканским ратовима 1912–1913. године. Монографија, која  ће се појавити током 2013, садржаће аутетнтичне записе из Балканских ратова, фотографије и документе који потпуније осветљавају ово поглавље српске ослободилачке историје.