Наредба краља Петра [3] ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Предраг Павловић и Новица Пешић   
субота, 03 новембар 2012 22:44

На краљев позив огласила се звона, прангије, бубњеви и гајде. Аустроугарска и Русија покушале да спрече рат

 

Наредба ђенерала Радомира Путника од 26. септембра 1912. године (по хришћанском календару), Војни архив Србије

Наредба ђенерала Радомира Путника
Извор: Војни архив Србије *

Т
УРСКА је прозрела намеру балканских држава па је у септембру извршила делимичну мобилизацију војске у европском делу своје империје и запретила одлучним отпором. То није поколебало балканске народе који су муњевито реаговали и 30. септембра 1912. године објавили општу мобилизацију својих снага. У духу договора са Србијом и Бугарском, потом је Црна Гора 8. октобра објавила рат Турској.

 

Затеченe таквим развојем догађаја Аустроугарска и Русија су покушале да балканске савезнике одврате од рата тврдњама да су предузеле мере код турских власти да изврше реформе у духу члана 23. Берлинског уговора и да неће дозволити никакве промене у европском делу Турске.

Да би донекле умириле велике силе, балкански савезници су Турској упутили оштар ултиматум захтевајући опште реформе на Балкану - да подјармљени народи добију административне аутономије, локалне скупштине, слободно школство на матерњем језику, локалну милицију... Пошто је те захтеве Турска глатко одбила, Србија и Бугарска су 17, а Грчка 18. октобра 1912. године објавиле рат Турској.

С
рбија је тада имала само копнену војску, која се делила на Народну војску (три позива) и Посебну одбрану. Оперативну војску су сачињавали обвезници првог и другог позива, старости од 21. до 31. и од 32. до 38. године старости. Младићи од 18. до 21. године и старији људи од 38. до 45. године били су сврстани у Последњој одбрани са задатком да штите границе и обезбеђују значајне јавне објекте.

Територија Србије подељена је на дивизијске области: Моравска, Дунавска, Дринска, Шумадијска и Тимочка. У саставу сваке области биле су по две пешадијске дивизије, првог и другог позива. Рецимо, Моравска дивизија првог позива (око 35.000 људи) имала је у свом саставу четири пука (4.860 људи), по један артиљеријски и коњички пук, једну пионирску чету и друге неопходне делове. Дивизије другог позива (око 20.000 људи) имале су само три пука, артиљеријски и коњички дивизион и друге делове, значи биле су слабијег састава.

Наоружање српске војске било је прилично слабо и застарело. Оперативна војска наоружана је брзометном пушком, док је трећи позив имао стару једнометну пушку "берданку". Сви пукови првог и другог позива имали су по четири митраљеза и укупно 544 топа. Војници су углавном имали оскудну ратну опрему, с мало шатора и ћебади, а комора је имала претежно воловску вучу, што је успоравало наступање дивизија на бојишту.

Обвезници свих позива, ђаци и студенти, имали су редовне годишње вежбе у руковању наоружањем. Пред сам рат припреме су интензивиране, а већина пензионисаних официра, раније непожељних, била је реактивирана. Изненада и превремено пензионисани пуковник Живојин Мишић постављен је за помоћника начелника Генералштаба генерала Радомира Путника.

Е
кономски још слаба Србија је ипак могла да исхрани и снабде опремом своју војску (350.000 људи), јер је рат против Турака, вековног угњетача, жељно ишчекиван и сви су га са одушевљењем прихватили, јер је доносио коначно ослобођење свог живља на српским етничким просторима.

Ево како је Сотир Аранђеловић у својим "Успоменама", описао расположење маса: "Месец септембар почиње, и уместо да се по селима и грађанству воде разговори о сакупљању летине, да трговци воде рачуна о трговачким пословима и да чиновништво после летњих врућина прегне на интензивнији рад... оно се само воде разговори о наступајућем рату, о припремама за рат. Војници спремају одела, официри униформе, коњаници и коморџије коње и кола, једном речју све се дало само на спрему и сви мисле на рат, а скоро никога нисам могао приметити да је услед тога замишљен, туробан, зловољан."

К
ада је Турска 24. септембра 1912. године наредила мобилизацију својих 10 европских дивизија, па потом заробила транспорт артиљерије која је купљена у Француској, а путовала преко Солуна за Србију и када су турске власти одбиле ултиматум балканских савезника од 13. октобра исте године, куцнуо је час да се крене у завршне припреме за рат.

 



 

Повезани текстови

Преведи

Велики рат (1914-1918)

Шумадинац пали топа – и обара аероплан
  Олупина авиона у Војнотехни...
Културно благо Србије као хрватски ратни плен
Према многим званичним записницима који се на...
Витали ЖУЧНИ: Бежанија „дичних царских синова“
{xtypo_dropcap}С{/xtypo_dropcap}краћујући фро...

100. год. Балканских ратова

Напред, браћо, изгибосмо! [6]
Војвода Вук никада није клекнуо већ је стојећи ...
Слобода само оружјем [2]
Рат са Турцима за балканске народе био неизбежа...
Чувајте образ побеђених [4]
Александар позива да се доврши велико и свето д...
Годишњица српског војног ваздухопловства [1912]
Авион Блерио на коме је извршен прв...

Нови текстови

Вести из „Немање“

Покрет за српску Војводину и спас Србије
Српска мрежа за српску Војводину и спас Србије ...
Ходочашће српским светињама
У Галерији можете погледати кратак извештај са пок...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2019. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval