Слобода само оружјем [2] ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Предраг Павловић и Новица Пешић   
субота, 06 октобар 2012 16:32

Рат са Турцима за балканске народе био неизбежан. Договор Србије и Бугарске о отварању вардарског фронта

Прва станица Војне конвенције Србије и Бугарске из 1912. г. - Војни Архив Србије
Прва станица Воjне
конвенције између
Србије и Бугарске,
1912. г. Извор:
Војни aрхив Србије*

П
РЕГОВОРИ о Балканском савезу између Србије и Бугарске започео је наш посланик у Софији Мирослав Спалајковић у јесен 1911. године по овлашћењу Милована Миловановића, министра иностраних дела. Усаглашавање ставова је било веома тешко и споро због међусобно супростављених интереса. Србија, да би обезбедила слободан и убрзани економски развој, тежила је да избије на море, али пошто то није успела да оствари преко Босне и Херцеговине, због њене анексије од Аустроугарске, сматрала је да циљ може остварити преко Македоније и Албаније.

То се пак косило са интересима Бугарске, која је тврдила да је цела територија Македоније њено подручје. У ствари и једни и други радили су на томе да им после рата припадне Македонија. Међутим, под притиском Русије и јасног наговештаја распада турске империје ове две балканске државе биле су присиљене на уступке.

 

После смрти министра Миловановића преговоре је водио председник владе Никола Пашић све до 13. марта 1912. године када је потписан уговор о савезу и пријатељству између Србије и Бугарске.

 

 

ПАШИЋ ПИШЕ ПОБЕДЕ

НИКОЛА Пашић, рођен у Зајечару 1845. године, био је српски и југословенски политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Народне радикалне странке. Био је премијер Србије од 1891. до 1892. и посланик у Русији. Из политике се повукао после Ивањданског атентата на бившег краља Милана, а политици се вратио после доласка на престо краља Петра Карађорђевића. До Првог светског рата био је премијер Србије у четири наврата. Током његових мандата Србија је изашла као победник у Царинском рату са Аустроугарском, Балканским ратовима и у Првом светском рату.

У
говор о савезу за ширу јавност имао је одбрамбени карактер, али оно што није обелодањено је тајни додатак којим је предвиђен рат против Турске за ослобођење заузетих територија. У њему су прецизирана и територијална разграничења. Три месеца по закључењу мира сва ослобођена територија од Турака била би заједничка својина, а потом би ступио на снагу постигнути договор. По слову тог документа, Србија би признала право Бугарској на области источно од Родопа и реке Струме, а Бугарска Србији на области северно од Шар-планине. Територија између Шар-планине и Родопа и Охридског језера предвиђено је да буде аутомна област, али ако то буде немогуће остварити, онда би она била разграничена линијом која иде северно од Криве Паланке па на југозапад до Охридског језера. Предвиђено је да у случају спора арбитражу преузме Русија.

На основу уговора закључена је и војна конвенција којом су предвиђене војне обавезе обеју страна у случају дефанзивног и офанзивног рата. У конкретизацији се ишло даље, па је 2. јула 1912. године закључен први војни споразум између српског и бугарског генералштаба, којим се конкретизује распоред главних снага на вардарском и маричком војишту. Очекивало се да главне турске снаге дејствују на вардарском војишту, где би им се супроставила целокупна српска војска и једна бугарска армија, али ако би ратна ситуација захтевала, неке снаге би се пребацивале и на маричко војиште и обратно.

Око значаја тих војишта у даљој разради ратног плана дошло је до извесних неслагања, па је 28. септембра 1912. године закључен други споразум, према коме ће на вардарском војишту уместо једне бугарске армије дејствовати само једна дивизија.

А
кадемик и ђенерал српске војске Живко Павловић, у својој студији „Источно питање и балкански ратови" истиче да су Бугари, одмах по потписивању уговора са Србијом, копије докумената доставили Немачкој и Русији. Руски цар Николај други у целини је одобрио уговор и обећао помоћ у опреми и финансијама.

Уговор о савезу имеђу Бугарске и Грчке такође је тешко постинут, због спора око Македоније. На крају није прецизирана подела ослобођених територија већ је остављено да свака војска ратним дејствима оствари своје територијалне захтеве. Војна конвенција између војски ових земаља потписана је тек 5. октобра 1912. године, пред сам почетак офанзивних дејстава.

 

 



 

Повезани текстови

Преведи

Велики рат (1914-1918)

Шумадинац пали топа – и обара аероплан
  Олупина авиона у Војнотехни...
Витали ЖУЧНИ: Бежанија „дичних царских синова“
{xtypo_dropcap}С{/xtypo_dropcap}краћујући фро...
Гијом Аполинер: Прогон ћирилице и српског језика
Центар Београда за време окупације ...

100. год. Балканских ратова

Депеша јавља – победа! [8]
Кумановска битка добијена је у центру где је Др...
Преки војвода Танкосић [10]
Капетан Танкосић изазвао сукоб на граници у стр...
Србима зулум дојадио [1]
Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска стварају са...
Слобода само оружјем [2]
Рат са Турцима за балканске народе био неизбежа...

Нови текстови

Вести из „Немање“

Важно је да деца уче и на српском
Недавно је, на Светосавској школској приредби у ...
Свети Симеон у стрипу
Други сањају „Господаре прстенова”, ...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2018. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval