Србима зулум дојадио [1] ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Предраг Павловић и Новица Пешић   
петак, 05 октобар 2012 00:00

Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска стварају савез против Турака. После пораза Младотурака погоршан положај народа

Српска војска полази на границу 1912. године - Народна библиотека Србије
Српска војска полази на границу 1912. године -
Извор: Народна библиотека Србије

 

О
ВЕ јесени навршава се сто година од Првог балканског рата, који су савезничке снаге, у октобру и новембру 1912. године, водиле против турске војске стациониране на Балканском полуострву. Најзначајнију победу против турске Вардарске армије извојевала је српска војска у Кумановској бици и тиме обзнанила свету почетак краја вишевековној власти Османског царства на Балкану. Тада су, углавном, међу државама успостављене границе које и данас важе, остварено је начело према ком народи имају права да живе слободно у својим независним државама, признато право на верску разноликост, школовање на матерњем језику...

 

Историчар Чедомир Антић наводи да је пре 1912. године у областима Македоније, Косова, Метохије и Новог Пазара радила 381 школа коју је похађало 5.993 ученика, док је 1937. године 1.176 школа похађало 142.000 ученика (међу њима 54.675 ученица). Те и друге тековине Првог балканског рата важне су и непобитне, упркос разним тумачењима па и оспоравањима узрока, циљева и оправданости ратовања балканских држава против Турске.

И
деја о стварању Балканског савеза родила се у последњој деценији деветнаестог века пре расправе о спољнополитичким проблемима Србије. Њен родоначелник је Стојан Новаковић, истакнути научник у то време посланик у Цариграду, изванредни познавалац прилика у Турској. Он је први организовао просветно-политички рад са српским народом под турском влашћу с циљем да се укључе у остварење идеје о свом ослобођењу. У раду „Балканско полуострво и етнографски спорови српски, грчки и бугарски", он је истакао потребу за решавањем српског проблема, али у склопу укупног балканског питања.

После Новаковића о савезу је своје гледиште изнео Милан Пироћанац, познати политичар, правник и писац политичких расправа. У раду „Међународни положај Србије", 1893. године он је бранио уверење о потреби стварања Балканског савеза, као природног наследника Турске и бране од утицаја Аустроугарске и Русије. Новаковићеву идеју су подржали и даље разрађивали Владимир Красић, угледни српски географ и дипломата, Милован Миловановић, српски интелектуалац, професор и државник, публицисти и државници Јован Ристић и Милутин Гарашанин.

Идејама Новаковића и Цвијића свесрдно се прикључио Светислав Симић, писац, државник и дипломата, а угледни историчар Станоје Станојевић је, поред осталог, одржао родољубиви говор испред споменика кнеза Михаила указујући на то да је потребно помоћи српском народу у Турској.

 



 

Повезани текстови

Преведи

Велики рат (1914-1918)

Пропаст лађе „Делиград”
Током рата на бојиштима не пропада само жива ...
Анри Барби: Војска убица (1918)
Аустроугарска наредба забрани о изл...
Шумадинац пали топа – и обара аероплан
  Олупина авиона у Војнотехни...
Батаљон смрти
  Хиљаду триста каплара, ђачки батаљон на...

100. год. Балканских ратова

Србима зулум дојадио [1]
Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска стварају са...
Чувајте образ побеђених [4]
Александар позива да се доврши велико и свето д...
Повратак српских победника
ПОВРАТАК СРПСКИХ ПОБЕДНИКА И ОСВЕЋЕЊЕ И ОТКРИВА...
Напред, браћо, изгибосмо! [6]
Војвода Вук никада није клекнуо већ је стојећи ...

Нови текстови

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2019. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval