Радован Калабић: Угушени глас Јанка Туфегџића (1907-1944) ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Стандард   

Јанко Туфегџић (други здесна) Фото: Стандард / Р.Калабић

Шта је био прави разлог због кога је Јанко Туфегџић после 1945. прогнан из српске књижевности

Даме и господо, Браћо и сестре,

П
ре неколико година просветне власти у Србији избациле су из обавезне лектире Хајдук Станка. Прво издање најчитанијег романа међу Србима његов писац Јанко Веселиновић посветио је Николи Тесли, нашем несумњиво највећем и, уз Пупина и Миланковића, најпознатијем научнику. Осим духовне блискости, Теслу и Јанка су, као свештеничке синове, повезивали и њихови заједнички православни корени.

Свештенички син био је и Јанко Туфегџић, унук Јанка Веселиновића, чије дело вечерас представљамо након седамдесеттри године од ауторовог физичког нестанка. И након седамдесетседам година од објављивања Туфегџићевог последњег наслова.Таман толико траје и прогонство песника На Церу, Вечне Србије, Непобеђене Мачве и Дрине из историје српске књижевности. Да ли је на казну књижевног остракизма после Другог рата Туфегџић осуђен због свог песничког дилетантизма, јаловог надахнућа, или можда језичких и стилских недостатака?

Или разлоге за овај његов изгнанички статус у српској књижевности не треба тражити на плану литерарном и естетском, већ на оном политичком и идеолошком? Једно је сигурно: кроз личну и стваралачку судбину Јанка Туфегџића преломила се наша српска међуратна, ратна, као и поратна, судбина.

Но пођимо редом.

1.
„Православних поета нема. То су мрачњаци које
напредни Београд већ давно гледа преко рамена“.
Милош Црњански, 1935.

Ј
анко Туфегџић дипломирао је на групи за југословенске књижевности Филозофског факултета у Београду. У чланство Удружења књижевника примљен је 1928. године, када је и објављена његова прва збирка песама Беспућа и блудње. Већ следеће године објавио је нову збирку Звездани хлад, а 1940. из штампе излазе Невидљиве битке.

У напону стваралачке снаге, у његовој тридесеттрећој години живота, дошло је до наглог прекида у објављивању Туфегџићевих  радова.

Све што је потом написао у наредних пет година под ратом и окупацијом, остало је у рукописима, које је сачувала Јанкова кћерка Планинка. Она их је предала својим синовима, а Јанковим захвалним унуцима Јанку и Стевану Марковачком. Само захваљујући њима двојици, као и приређивачу Песама госпођи Југослави Љуштановић, добар део ове рукописне заоставштине први пут се нашао у овој књизи коју вечерас представљамо. И ту лежи њена посебна вредност и њен несумњиви значај. Поред ове новине, у књизи Песме на једном месту нашле су се и све три Јанкове песничке збирке објављене за његовог живота.

Т
уфегџићев поетски дар, његов лиризам, његова критика монетаризма и вулгарног материјализма, његово христољубље, родољубље и љубав према природи и према Русији нису били у књижевној моди ни између два рата. Али мора се признати да тадашња преовлађујућа књижевна мода нити је диктирала забрану, нити прећуткивање, нити једнодушну критику. Тако су и стихови Јанка Туфегџића наилазили на заслужене похвале и ласкаве оцене многих угледних пера, попут Радета Драинца, Ристе Ратковића, Ђуре Гавеле, Вида Латковића, Бошка Новаковића и др.

Као најжешћи критичар његовог песничког дела јавио се, међутим, својевремено уредник Српског књижевног гласника Милан Богдановић, који је у Политици 1933. објавио Лирске преживелости. Сам наслов Богдановићевог написа назначио је и својеврсну пресуду Туфегџићевој поезији.

За боље разумевање оновремених књижевних прилика ваља знати да су се тада Милан Богдановић у Београду и Мирослав Крлежа у Загребу већ били позиционирали као водеће фигуре марксистичке књижевне левице у борби против концепта  националне књижевности и Милоша Црњанског, као њеног најизразитијег представника.

П
рави књижевни рат отпочео је 1932, када је Црњански у листу Време објавио чланак Ми постајемо колонија стране књиге, уперен првенствено против београдског Нолита. Друга фаза овог сукоба међу писцима у међуратној Југославији настављена је у првој половини 1934. такође на страницама Времена, када је објављен Оклеветани рат, полемички обрачун Црњанског са Крлежом. У завршну и фронтовску битку против марксистичке литературе и продора комунистичких идеја у српско друштво, против пацифистичког клеветања српских ослободилачких ратова, као и против франковштине, која је из Загреба и Беча дубоко пенетрирала у више слојеве југословенске престонице и у њене књижевне кругове, Црњански улази тек након оснивања часописа Идеје.

Први број гласила које је било у власништву и под уредништвом писца Сеоба и Дневника о Чарнојевићу изашао је 6. октобра 1934, само три дана пред убиство краља Александра I Карађорђевића у Марсеју. У овом гнусном политичком злочину запажену улогу су одиграле и хрватске усташе, на челу са Антом Павелићем, будућим поглавником наказне и геноцидне НДХ.

 



 

Преведи

Вести из „Немање“

Термини у билефелдској парохији
СВЕТОСАВСКА ШКОЛА: Недеља, 11.04.2010, након Свет...
Два шефа државе отворила изложбу о Србији и Србима у Бечу
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СР...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2018. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval