За покој туђе и спас своје душе ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Гвозден Оташевић / Политика   

Михаило Жунић (Фото: „Јуриш у поробљену отаџбину” / Политика)

У
бугарским рововима вода беше скоро до колена а с неба је пристизала стално нова суснежица, па је тешко разазнати да ли свиће или се смркава. Али, ни новембар 1915. на Власини, претећи и немилостив, није сломио сељаке са Овчара, предвођене резервним капетаном Радомиром Цвијовићем, учитељем из Дучаловића на врху планине. Баш су осоколили: њихова чета је на граници минуле ноћи и новог дана испунила задатак иако је, кад су га добили, изгледало да им једино чудо може помоћи. Разбила је бугарски пук. Ко од непријатеља није пао ничице, јесте у шаке.

Цвијовић је у тој туробној помрчини послао патроле да извиде како стоји бугарски положај, али је већ први гласник, враћајући се после петнаестак минута, саопштио да у рововима нема војске. Капетан је одмах разумео да су Бугари, по страшном невремену, отишли из ровова доле у село да би се огрејали, ни тешке митраљезе нису понели. Сместа је распоредио своју чету у напуштене прокопе и кад је, у расвит, бугарски пук пристизао назад, сасечен је.

Срби поређаше заробљенике и поднареднику Михаилу Жунићу из строја се обрати непријатељски колега по чину:

– Господине старши, видиш оног нашег младог официра – вели бугарски поднаредник, прстом упирући у свог поручника.

– Видим – узврати Михаило.

– Он је из једне угледне софијске породице, родитељи су му професори, али је велики зликовац. Много ваших официра и војника лично је заклао.

Жунићу у том трену није било важно да ли поднаредник на овај начин спасава своју кожу, а биће да је тако, већ се брзо окрете бугарском официру, с питањем:

– Господине поручниче, да ли је тачно ово што прича поднаредник ваше војске?

А поручник пркосно вели:

– Јесте, ј…. ти мајку српску. И тебе бих заклао да сам те ухватио.

Жунићу удари крв у главу, па није часио. Извадио је свој револвер, „ордонанс” су га звали, и свих шест метака испалио у поручника.

Р
атна стаза водила је Михаила даље, кроз сва српска бојна поља, после сваке битке добијао је по један орден, стекао чин наредника и у завичајни Чачак вратио се тек 1920, кад су ратне ране почеле да зацељују. Али, носио је ожиљак на души какав се никад не уклања: убио је заробљеног човека, и то га је гризло.

По повратку, на својој гробној парцели у Чачку начинио је капелицу и сваке седмице, до упокојења, ту палио воштаницу, за покој душе бугарског поручника. И за спас своје.

Тако је на чачанском гробљу, у руци српског подофицира изгорело на хиљаде воштаница у част мртвом непријатељу, јер је Жунић после оног догађаја на Власини, живео још чак 70 година, дочекавши пензију као полицијски наредник у Чачку. Са овог света отишао је 7. јула 1985, и оставио запис на белегу од сивог гранита, изнад своје вечне куће, где је палио свеће Бугарину: „Жунић Михаило, 20. 3. 1889 – 7. 7. 1985. борац Српске војске 1912 – 1920. Победио четири царевине, турску, бугарску, аустријску и немачку, носилац Албанске споменице”.

О
ву причу, саткану од суровости коју код војника изазову време и околности, и од високе људске части, нетремице су 84 године касније слушали припадници једне артиљеријске батерије из Чачка, на ратном положају. Тог априла 1999. на Пештерској висоравни, бејаху, као Војска Савезне Републике Југославије, спремни да бране отаџбину коју је напало 19 најјачих армија света. Казивач је био генерал Милорад Прелевић (1932–2007), вољан да подигне храброст нашим јединицама, и та повест начињена од најтананијих нити душе човекове, и лепо испричана, измамила је сузу сваком војнику.

 

Извор: Политика

 

 

 

 




 

Повезани текстови

Преведи

Вести из „Немање“

Епархија средњоевропска се спрема за дочек Патријарха
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБАСРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕ...
Повеља Првог Сабора Светосавских школа у Европи
Са благословом Епископа средњоевропског Константин...
Важно је да деца уче и на српском
Недавно је, на Светосавској школској приредби у ...

Опстанак


субота, 23 јануар 2016 06:35
Добротворна организација ЕУО Епархије рашко-призренске"МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"Е. Бр. 318.Јануар 2016. године
уторак, 14 април 2015 14:56
Крајем марта 2015. год, на Косову и Метохији су као гости хуманитарне организације „Мајка девет
уторак, 15 фебруар 2011 18:00
Jула месеца  2009. године завршена је прва фаза пројекта ОПСТАНАК када је предат камион хладњача марке
недеља, 27 септембар 2009 19:58
Помоћ за самосталност и економску независностПројект за Косово и Метохију, за Србију Драги

Издања Двери српских

Двери продавница
Copywright © 2009 - 2018. Немања.de. Сва права задржана.
Development and Customisation; © 2009 by AM & Sorabia Team
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval