„Спојила нас је невоља“ Штампа

Билефелд, 18. новембра 2006 - 15 година „Немање“ Лазар Николић, „Немања“; Њ.К.В. принц Владимир Карађорђевић и Њ.К.В. принцеза Бригита Карађорђевић; Бошко Обрадовић и Владан Глишић, „Сабор српских Двери“ и Радмила Нинић, „Немања“

Обележавање 15 година Удружења Срба „Немања"

„Спојила нас је невоља" биле су 1991. год. речи др. Радомира Поповића, дугогодишњег директора болнице у Енгеру и једног од оснивача Удружења Срба „Немања", који се упокојио 1997. год., на оснивачкој скупштини удружења из Билефелда, основаног с благословом Њ.П. Епископа средњоевропског Константина.

Пре 15 година група српских интелектуалаца и патриота из Билефелда и околине, који се тада нису лично нити познавали, осетила је потребу да уочи великих српских несрећа и дезинтеграција које је донео грађански рат у бившој Југославији учини колико може како би се утицало на немачко медијско извештавање, на промену тадашњег недемократског режима у матици и ублажавање патње људи погођених ратом.

Пригодним програмом члановима, пријатељима и гостима представљени су фрагменти 15-годишњег рада у речи и слици током једног бурног и тешког периода српске историје, у коме су се, између осталог, десиле и три промене имена државе.

Присутни су топло поздравили Њ.К.В. принца Владимира Карађорђевића и Њ.К.В. принцезу Бригиту Карађорђевић, покровитеље хуманитарног пројекта „О Косову - За Косово". После благослова надлежног свештеника, протојереја Богдана Смиљића, програм су отворили најмлађи Немањићи кратким сценским приказом под насловом „Велика Тајна", а принц Владимир се пригодним речима обратио скупу наглашавајући да Срби у дијаспори не смеју никада изгубити свест о свом пореклу и значају своје историје и културе, а да истовремено треба да покушају да остваре што већи степен интеграције у друштво у коме живе, како би и њихов утицај у том друштву био већи и на корист српског народа.

Међу гостима су били и др Ђорђе Јовановић из Брисела, председник Светског Сабора Срба, независне и надстраначке организације у којој је „Немања" од почетка оснивања активан, као и представници Српске народне одбране из Солингена и Вупертала и немачки пријатељи удружења „Немања" попут госпође Маргрит Стекар, која већ 10 година несебично помаже све пројекте Удружења.

У центру програма било је излагање на тему „Српске интеграције" о којој су говорили представници невладине организације из Београда Српски сабор „Двери", Бошко Обрадовић и Владан Глишић. Они су, осим тога, представили и 8-годишњи рад „Двери" у целој Србији, Републици Српској и Црној Гори, 30 тематских зборника који су од почетка рада „Двери" објављени као и непрестане трибине на Машинском факултету у Београду и Саборе српске омладине из земље и расејања који се традиционално организују сваке године. Њихов наступ у Билефелду и Берлину означио је крај двонедељне турнеје по Аустрији, Холандији, Француској и Немачкој током које су посетили велики број црквених општина и српских организација с намером да мотивишу, пре свега, младе људе за распознавање важности биолошког опстанка српског народа у 21. веку и визије његовог духовног и моралног опоравка као услова за сваки други напредак.

С тим у вези договорен је сусрет у Београду који треба да се одржи после парламентарних избора у Србији, а пре одлуке о статусу Косова и Метохије, на коме ће ове сродне организације дефинисати кораке своје будуће сарадње.

Након предавања, дискусија је потрајала до касно у ноћ, а принц Владимир је предложио да „Двери" интернационализују део својих активности, као што је нпр. пројекат „Покрет за живот" (Pro-Life-Movement) и да се на тај начин укључе у активности међународних хришћанских организација, што су представници „Двери" са великим одобравањем прихватили наглашавајући да су на овогодишњем Сабору српске омладине, одржаном о Видовдану уз благослов Њ.П. Епископа шабачко-ваљевског Лаврентија у манастиру Сокоград, по први пут били присутни и представници једне познате француске невладине хришћанске организације као и представници из Холандије и Русије.

Ово интересантно вече закључено је констатацијом да после свих тешких и болних догађаја из протеклих година ниједан припадник српског народа више нема изговор, а поготово не оправдање, за своју пасивност и равнодушност према властитој и колективној националној судбини, за коју смо сами најодговорнији.

 

 

cross_flourish